Šuplji kolačići
Često se i brašno upotrebljavalo kao magijsko sredstvo; od posebnog brašna napravio bi se hleb koji bi potom bio zloupotrebljavan u nanošenju štete drugima. Birane su nove vodenice, mlelo se žito u nevreme, a posebnu prednost su imale vodenice koje melju u levo (smatralo se da leva strana pripada đavolu).
U Bugarskoj su pravili “đavolji hleb” od vina, meda i brašna, pa su ga žrtvovali đavolu koga su molili da bolesnika oslobodi ropstva. Hleb je bio jako magijsko sredstvo ako su se u pripremi koristili nečisti elementi poput: petlove krvi, đurđevdanske rose ili majčinog mleka.
Posebno su bilo popularni “šuplji kolačići”. Po celom Balkanu su mladići i devojke pravili “šuplje kolačiće”, pa uz njih izvodili magijske rituale želeći da zarobe nečije srce.
Radenković je u svojim istraživanjima došao do raznih otkrića. Bosanci su “šuplji kolačić” pravili od prvog brašna iz novog mlina, kolačić su bušili starim vretenom, kroz kolačić gledali željenu devojku izgovarajući reči: “Kako se je onaj mlin okretao, koji je ovo brašno mljeo, onako se i ti za mnom okrenula.” Poželjno je bilo da žrtva proba magijsko-ljubavni kolačić.
Srbi iz okoline Niša su prosipali vodu niz leđa, sakupljali je kod zadnjice, pa od nečiste vode pravili šuplje ljubavne kolačiće kojima su opčinili izabranice svog srca. U Vlasenici su uz pravljanje magijskih hlebova koristili žive žabe – domaćica bi postavljala žabu na hleb, uz udaranje prućen od leske dozivala žrtvu, a Visočaci su verovali da ljubavne kolačiće treba zamesiti šapom mačeta koje još nije progledalo, pa su verovali da će njihova žrtva da bude podjednako slepa kao mačka čiju bi šapu potom odrezali.
So i sirće se takođe često pojavljuju u magijskim ritualima. Veruje se da kuhinjska so štiti, ali i da može da nanese veliku štetu. So pomešana s hlebom, sirćetom i belim lukom bila je sigurna zaštita i lek protiv zla. Upotreba spomenutih namirnica je mnogo manja od zloupotrebe hleba u magijskim ritualima, a jaja ili ljuske zauzimaju posebno mesto u balkanskoj magiji koja je raširena i danas.
