Bilo da imate plantažu ili samo nadstrešnicu od vinove loze, Ovaj recept za domaće vino će vam pomoći da od tog grožđa napravite pravo domaće vino
Crno vino u srpskom narodu ima specifičnu, moglo bi se reći i magijsku ulogu. Za sve veće praznike, vino je glavni gost za stolom u skoro svim domaćinstvima, piše Stil.
Za krsnu slavu domaćin ili pop (u zavisnosti od običaja) slavski kolač poliva sa vinom. Zatim, se u nekim krajevima prva slavska zdravica počinje isključivo vinom.
Kupinovo vino, lek koji prija svim čulima: Popravite krvnu sliku, ubrzajte metabolizam!
Deci je dozvoljeno da popiju “po jednu čašicu” mladog domaćeg vina jer se veruje da poboljšava krvnu sliku.
Vino se u Božićnim i Vaskršnjim ritualima neizostavno koristi kod Srba.
Bilo da imate celu plantažu ili kao većina nas samo nadstrešnicu od vinove loze, od tog grožđa napravite kvalitetno domaće vino.
Vino je jedno od najpopularnijih alkoholnih pića u svetu, a smatra se i jednim od najvažnijih sastojaka evropskih i svih mediteranskih kuhinja.
Donosimo vam provereni recept za domaće vino:
Oberite sasvim zrelo grožđe (precizno odstranite ono koje je trulo ili ono koje je previše zeleno), zatim tako “probrane” grozdove složite u
pastičnu burad.
Sledeći postupak je “muljanje”, tj. potreno je izgnječiti svaki grozd. To možete raditi rukama, priborom za muljanje ili gaziti nogama kao u stara dobra vremena.
Muljanje grožđa je neophodno obaviti kao bi se oslobodio grožđani sok – šira, i time omogućilo alkoholno vrenje.
Ovo treba obaviti tako da ne dođe do drobljenja čvrstih delova grožda i cepanja pokožice, već je potrebno je da se bobice samo izgnječe tj. rasprsnu.
Tako zdrobljeno grožđe naziva se kljuk. U kljuk se dodaje vinobran koji štiti širu, a kasnije i buduće vino od potamnjivanja (dobijanja smeđe boje), sprečava rad mnogih mikroorganizama koji mogu odvesti vrenje u neželjenom pravcu, takođe se sprečava ukus i miris budućeg vina na “izvetrelo”.
Ukoliko je grožđe zdravo potrebno je dodati 10 grama vinobrana na 100 kg kljuka.
Nakon drobljenja, crno grožđe, ljuska i ostalo, stoje u fermentacionoj kaci jedan period vremena. Nakon kraja fermentacije, oko jedne do dve sedmice kasnije, novo vino se uzima iz kace.
Ceđenje kljuka se obavlja pomoću pneumatske cednice većeg ili manjeg kapaciteta.
Ceđenje treba obaviti lagano uz blagi pritisak, jer pri velikim pritiscima iz čvrstih delova grožđa (pokožica, peteljka i semenke) dolazi do prelaska pojedinih supstanci u širu od kojih vino kasnije postaje gorko, trpko i oporo na ukusu.
Ako je vino “dar neba” pretočen u čašu, onda ni jedan gutljaj ne bi smeo imati gorčinu. Pod randmanom šire podrazumeva se količina šire koja se može dobiti od 100 kg grožđa.
Da bi vino bilo pitko na ukusu, bez gorčine, od 100 kg grožđa ne bi trebalo ceđenjem dobiti više od 60 litara šire.
S jedne strane dobićemo širu koja prevri u vino boljeg ukusa, a sa druge strane od komine kasnijom destilacijom možemo dobiti kvalitetniju komovicu, koja po ukusu može biti veoma bliska lozovači.
Šira bi trebalo da odstoji neko vreme u flašama ili drugim buradima kako bi se odvojio talog.
Nakon odvajanja taloga, šira se opet pretače lagano u čiste sudove i dodaje joj se vinski kvasac.
Nakon toga bitno je da s vremena na vreme pretočite vino radi boljeg čuvanja.
U toku jedne godine potrebno je da pretočite vino 2 do 3 puta, ako ga do tada ne popijete.
