Ima nas i koji smo neizlečivi psovači. Mnogi misle da smo nepristojni, u stvari samo iskreno i direktno izražavamo svoje emocije. I znate šta, stručnjaci kažu da je to JEB*NO zdravo!
Psovke su mnogo zgodne reči. U većini situacija, nijedna druga reč na adekvatniji način ne bi mogla da opiše i dočara kako se osećamo i šta želimo da kažemo.
Kada se u prisustvu dečice i starijih trudimo da se ponašamo pristojno, od silne pažnje da neka psovka ne promakne u objašnjavanju, često zaboravljamo šta smo hteli da kažemo. Psovanje nam jednostavno pomaže da mislimo bolje i brže.
Kad paziš da ti neka ružna reč ne izleti, često se desi da opsuješ i više puta nego što bi to učinio pod normalnim okolnostima.
Svako ko je ikada u životu poneo epitet da “psuje kao kočijaš” zna ono što mnogi ljudi, koji su ga tako okarakterisali, ni ne slute – da psuje mnogo više u sebi, “u brk” i drugima iza leđa.
Usiljeno uzdržavavanje od psovanja je isto kao kada trpiš golem prdež
Svaki pravi ovisnik o psovkama strahuje od zvaničnih druženja, poslovnih ručkova, roditeljskih sastanaka… jer se plaši da neće umeti da govori bez psovki.
“Obožavam ove minđuše!” na njegovom (njenom) jeziku više zvuči ovako: “Ovi visuljci su nešto najjeb*nije što sam ikada stavila na svoje uši.”
Psovač i ne želi da se izražava nikako drugačije, jer život bez psovki je deset puta usr*niji.
SRPSKE PSOVKE: Stare protiv novih, pa da vidimo koje su grđe!
Psovke jednostavno skidaju višak ozbiljnosti sa svake situacije. Život bi bio suviše strog i siv bez njih. I ovako je jeb*no preživeti od danas do sutra. Bez psovki bi bilo nemoguće!
I same misli prosečnog psovača su niz prostakluka. Svaki put kada progovori sa nekim koga dobro ne poznaje, on mora tu salvu psovki da prevede na “normalan” jezik. To je isto kao kada neko ko razmišlja na jednom jeziku, pokušava da svoje misli iskaže na nekom drugom.
Psovke često izleću i same od sebe. Mislimo da smo ih samo pomislili, ali ispadne da smo ih već i izgovorili… Jeb*ga, ubuduće moramo više da pazimo.
Source: <a rel=”nofollow” target=”_blank” href=”http://technoir.nl”>http://technoir.nl</a>
Često nam govore kako bismo trebali manje da psujemo, a mi mislimo da bi svet bio lepši kada bi svi psovali malo više.
Kad pokušamo da se setimo vremena kada nam svaka rečenica nije uključivala psovku, pa motamo film unazad… jednostavno ne možemo da se setimo tako rane mladosti.
Čak nam je i govor tela psovački.
Kupujemo proizvode na kojima stoje psovke u ovom ili onom obliku.
Ljubav prema psovkama se pojačava pod dejstvom opijata. Tada ih koristimo umesto znakova interpunkcije.
Kada vam kažu da vas pogan jezik čini manje privlačnim / privlačnom, odgovarate sa: Boli me kur*c.
Neprijatno vam je pored ljudi koji ne psuju.
Oterali biste ih u tri pič*e materine!
besnopile.rs
