U dalekoj prošlosti, kada su se ljudi protiv bolesti borili na mistične načine, stari Rimljani su pribegavali merama zbog kojih bi vas danas starije gospođe na ulici gledale prekorno, a komšije prijavljivale socijalnoj službi.
Naime, u starom Rimu vladala je praksa da se protiv bolesti i uroka dom kiti amajlijama falusnog oblika, a leteće penise su kao nakit nosili i ljudi i deca!
U rimskoj religiji fascinus, ili fascinum bio je otelovljenje božanskog falusa, a za falusni simbol se smatralo da poseduje najveću zaštitnu moć, zbog njegove moći reprodukcije, stvaranja života. Zato biste na sve strane, da ste u ono vreme prošetali Rimom, naletali na džinovske penise od kamena, gvožđa, zlata, bronze… Oko vas bi trčkarala vesela dečica, takođe okićena falusnim simbolima. Običavalo se da čak i dečaci nose prstenje u obliku penisa.
Šta više, zaštitne leteće penise su mahom nosila sitna deca, jer su upravo ona bila najpodložnija bolestima i umiranju. U stara vremena mnogo dece nije uspevalo da doživi ni peti rođendan. Zato su roditelji pribegavali magiji – i to onoj najsnažnijoj, seksualnoj i životodavnoj.
Osim sasvim male dece, amulet u obliku letećeg penisa bio je obavezan deo paradne opreme vojskovođa. Kada bi general sa svojom vojskom prolazio gradom nakon neke pobede, sa njegove kočije obavezno bi visio pozamašni fascinum, kako bi vojskovođu zaštitio od zavisti.
