Pre mnogo godina čuo sam priču jedne učiteljice. Zvala se gospođa Tompson. Prvog dana školske godine svojim đacima petog razreda je ispričala jednu laž. Poput većine učiteljica, rekla je deci da ih sve podjednako voli. Ali to je nemoguće, jer je u prvom redu poguren za klupom na svom mestu sedeo dečak po imenu Tedi Stodar.
Gospođa Tompson je posmatrala Tedija prethodne godine i primetila da se slabo igra sa ostalom decom, da mu je odeća je neuredna i da se ne kupa redovno. Tedi je takođe znao da bude neprijatan. Došlo je dotle da je gospođa Tomson zaista uživala da piše velike masne jedinice crvenom hemijskom na njegovim zadacima. U školi, gde je gospođa Tomson predavala, nastavnik je na kraju godine bio dužan da, pre nego što napiše svoje mišljenje o svakom đaku, pročita mišljenja ostalih nastavnika od prethodnih godina. Gospođa Tomson je ostavila Tedijev izveštaj za kraj. Kada ga je pročitala, doživela je veliko iznenađenje.
U prvom razredu, za Tedija je pisalo: “Tedi je bistro dete i uvijek se smeje. Uredan je i lepo vaspitan. Pravo je zadovoljstvo poznavati ga.”
U drugom razredu: “Tedi je odličan đak, svi ga vole, ali ima problema kod kuće jer mu je majka neizlečivo bolesna.”
U trećem razredu: “Teško je podneo smrt svoje majke. Trudi se koliko može ali njegov otac uopšte ne obraća pažnju, i ako se nešto ne promeni, to će se loše odraziti po njega.”
U četvrtom razredu: “Tedi se povukao u sebe i ne pokazuje interes za školu. Nema mnogo prijatelja i ponekad spava na času.”
Gospođa Tompson je sada shvatila u čemu je problem i postidela se. Još joj je gore bilo kada su joj đaci doneli božićne poklone umotane u ukrasne papire, svi, osim Tedija, koji je svoj poklon doneo nespretno umotan u običnu smeđu papirnatu kesu.
Gospođa Tompson je uz veliki napor otvorila baš njegov poklon između svih ostalih. Neka deca su počela da se smeju kada je otkrila ogrlicu od plastične imitacije kamenja, gde su neki vidno nedostajali, kao i do pola ispunjenu bočicu parfema. Utišala je dečiji smeh tako što je rekla da je ogrlica predivna i stavila je oko vrata, a parfem je kapnula sebi na nadlanicu. Tedi je ostao poslednji posle škole da bi joj rekao: “Gospođo Tompson, danas ste mirisali kao nekada moja majka.”
Nakon što su deca otišla, plakala je skoro sat. Od tog dana je prestala da predaje deci gramatiku i matematiku. Umesto toga, počela je da ih uči.
