NISAM IZDRŽALA
Posle nepunih godinu dana u braku s Piletom ponovo sam počela da prepoznajem dobro mi znani osećaj dosade. Ne kažem da je moj muž kriv. Delom je tome doprineo i Gordan, a najviše to što nisam mogla dugo da ostanem pored istog čoveka. Ipak, godine su učinile da ne brzam kao što sam to radila pre nego što sam upoznala Pileta. I sve češće sam mislila na Gordana. Posle mesec dana mučenja iskopala sam iz šefovog imenika Gordanov broj. Predstavila sam se i pozvala ga na piće.
– Ko me zapravo zove, ti ili tvoj šef?
– Zovem s privatnog telefona, pa mislim da je očigledno.
– Ti… Zar nisi udata?
– Jesam, ali to ne znači da ne mogu popiti piće s nekim.
– Tvoj muž mora da je čovek širokih shvatanja.
– Izvini, zaboravi da sam te zvala. Pomislila sam… Nije važno.
– Čekaj, ne prekidaj! Gde hoćeš da se nađemo?
S posla sam otišla da se sretnem s Gordanom. Učinilo mi se da je čak privlačniji nego kad sam ga prvi put videla. Otišli smo u njegov stan…
Kad sam došla kući, bilo je već deset sati. Pile je nervozno cupkao nogom. Odložila sam torbu, skinula kaput i, po običaju, izula cipele.
– Smem li da znam gde si se ovoliko zadržala?
– Išla sam na piće.
– S kim?
– Nije važno – rekla sam odsutno.
– Meni je važno! Gde si bila i s kim?! Imam pravo da znam! -vikao je Pile.
Nisam mogla da ga prepo-znam. Istina je da dotad tu njegovu stranu nisam videla, jer mu nisam dala povod. Ipak, nisam očekivala da će se izobličiti i urlati kao zver, a pogotovo da će me zgrabiti za vrat i zaključati u prazan plakar.
– Nećeš izaći odavde dok ne dobijem odgovore! – zapretio je.
– Pile, ugušiću se! Molim te, otvori!
– Nećeš se ugušiti! Veruj mi da ti je bolje da budeš vratima odvojena od mene! Poželim da te razvalim od batina!
– Ne znam šta da ti kažem…
– Kaži da me nisi prevarila!
Trebalo je, možda, da ga slažem, ali nisam mogla, pa mi se činilo pametnije da ćutim. Čak i kad je ponovio pitanje, reč nisam progovorila.
– Prevarila si me! – vrištao je drmusajući plakar.
Najednom više nisam mogla da se obuzdam.
– Jesam! I šta sad?! Možeš da me ubiješ, ali to ništa neće promeniti! – počela sam i ja da vičem.
– Kaži mi još i to da ga voliš?!
– Pojma nemam! – rekla sam i istog trena čula okretanje ključa u bravi.
Vrata su se otvorila, a Pile me je zgrabio za ramena i izvukao iz plakara. Zaista sam pomislila da će napraviti neku glupost dok me je drmusao, kao da želi da me osvesti. Ne znam koliko je to potrajalo, a onda me je u jednom trenutku bacio na krevet i rekao da mora o da razmisli o svemu. Potom me je ostavio zaključanu u sobi. Sat ili dva kasnije kroz zatvorena vrata doviknuo mi je kakvu je odluku doneo.
– Pošto te volim, ne mogu da te ostavim. Ako te pustim, znam da ćeš pobeći s drugim. Zato sam odlučio da ćeš napustiti posao.
– Moram da radim nešto, jer ću, u suprotnom, poludeti – rekla sam.
– Doneću ti kompjuter, ali bez interneta.
Iste večeri ispunio je obećanje. Doneo je kompjuter, oduzeo mi mobilni i ponovo me zaključao. Preostalo mi je da razmislim o svemu što me je dovelo u ovu poziciju.
Znam da sam kriva. Priznajem da sam pogrešila. Od malena sam bila nestalna. Žao mi je što sam povredila drugarice i Pileta. Sve znam i da mogu da vratim vreme, sve bi bilo drugačije.
ljubavne-price.com
