Deca gojaznih majki imaju duplo veću šansu da se rode sa autizmom ili nekim drugim mentalnim poremećajem od dece majki normalne težine.
Nakog istraživanja sprovedenog na dve grupe makaki majmuna, doktorka Elinor Sullivan došla je do zanimljivog otkrića. Zapazila je veliku razliku u ponašanju potomstva te dve grupe. Mladunci čije su se mame tokom trudnoće gojile preterano, zahvaljujući brojnim poslasticama koje su dobijale, imali su brojne poremećaje u ponašanju. Prvenstveno je zapazila njihovu tendenciju da se povlače u sebe i preteranu agresivnost prema drugim mladuncima.
Začuđena tolikom razlikom u ponašanju potomstva, prouzrokovanom nečim tako naizgled benignim kao što su nekoliko kilograma viška i koja poslastica više, rešila je da nastavi svoje istraživanje i proširi ga na ljudske bebe.
“Uočila sam vezu između dve pojave: s jedne strane sve veće gojaznosti, a sa druge sve većeg broja psihičkih poremećaja kod dece, poput autizma, ADHD i drugih” – izjavila je ona.
Njeno istraživanje objavljeno je 2010. godine u časopisu Journal of Neuroscience i predstavlja prvu studiju koja se tiče uticaja visokokalorične ishrane trudnica na moždane aktivnosti potomstva. Nedugo potom, naučnici širom sveta počeli su da dolaze do sličnih rezultata u svojim istraživanjima.
Jedna od studija iz 2012. godine obuhvatila je oko 1000 trudnica i pokazala je da deca gojaznihg majki imaju duplo veću šansu da se rode sa autizmom od dece majki normalne težine.
Prekomerna težina ugrožava imuni sistem i remeti hormonsku ravnotežu, čak menja i mikrobakterijsku floru organizma. Sve ovo i te kako utiče na plod i može poremetiti razvoj deteta. Ne samo da gojaznost majke slabi i detetov imunitet i čini ga podložnim upalama, već ostavlja mnogo veće posledice na njegovo psihičko zdravlje. Osim toga, smrtnost dece gojaznih majki je veća za čak 35 posto.
Takođe je uočena i razlika između poremećaja kod novorođenčadi čije su majke i pre trudnoće bile gojazne, od onih čije su majke u samoj trudnoći naglo dobijale na težini. Zaključeno je da visok BMI trudnica u svakom slučaju rezultira u mentalnim poremećajima poput ADHD-a, anksioznosti i autizma, sklonosti gojenju i zavisnosti od hrane, kao i depresiji i kognitivnim smetnjama. S tim što samo naglo gojenje u trudnoći vodi do povećane stope autizma i ADHD-a kod dece, a pojačan unos slatkiša u velikom slučaju izaziva i poremećaje ishrane kod potomstva.
Previše visok indeks telesne mase (BMI) u trudnoći prouzrokuje smetnje u fizičkom i mentalnom razvoju deteta. Zbog toga je trudnoća, ili planiranje trudnoće krajnje vreme da se žena pozabavi zdravim načinom života i zdravijom ishranom.
Ovde možete izračunati vaš BMI u trudnoći
