Kratka priča Bruna Ferera pokazuje kako ono što govorimo puno svedoči o nama samima.
reklame
Jedan je seljak predveče seo na prag svoga doma i uživao u svežem povjetarcu. Pored njegove kuće zavojiti je put vodio u grad. Slučajni je prolaznik opazio seljaka i pomislio: “Ovo mora da je neka lenština. Ništa ne radi i ceo dan sedi na pragu.”
Malo kasnije prolazio je drugi čovek i pomislio: “Seljak je pravi don Žuan. Po ceo dan sedi, gleda devojke u prolazu i zadirkuje ih.”
Najzad je prošao šumski radnik i pomislio: “Ovaj je čovek zacelo marljiv radnik. Trudio se ceo dan i sad se s pravom odmara.”
O seljaku koji je sedeo na pragu svoga doma zaista nemamo podrobnijih saznanja. Možemo, međutim, mnogo toga zaključiti o trojici ljudi koji su prolazili: prvi je bio lenj, drugi ne baš dobar čovek, a treći je bio marljiv radnik.
loading...
