U vremenima kada nam svakave stvari odvlače pažnju – strah bi mogao biti jedina emocija koja nas može vratiti na pravi put i otrgnuti iz ruku lenjosti…
Nikada ranije nije postojalo toliko ometača pažnje kao sada. Mnogo je načina da se zabavimo, zavaljeni u fotelju, stoga je lenjost jedan od najvećih problema sa kojim se svakodnevno suočavamo. Upravo strah možemo iskoristiti da unuštimo lenjost, naš najveći blokator.
Uz sve to veoma je lako izgubiti ideju o tome šta treba da radimo u ovom trenutku. Dok ležimo i provodimo vreme na društvenim mrežama ili igramo igricu, vreme nam prolazi, a mi imamo osećaj da postižemo nešto. Na taj način letargija se širi i sve više postajemo lenji.
Bez dobre strategije može vam proći i nekoliko godina, a da ne budete na pravom putu dosezanja svog punog potencijala. I da ne radite ono što žaista želite u životu. Ukoliko pred sebe ne stavite jasno šta je to što želite da radite i počnete da da se time bavite, nećete uspeti u ideji da budete srećni i zadovoljni. A velika je verovatnoća da veoma dugo nećete ni shvatiti šta se dešava.
Priča o Džimiju
Ukoliko bismo njegov život sveli na to da je početak prvi januar, a kraj 31 decembar, videćete malo razlike među danima. On nikada ne putuje, niti napušta grad, druži se sa istim ljudima koji su mahom u istoj životnoj situaciji kao i on. Zaglavljeni, nespremni da izađu iz zone komfora. On je podsvesno smatrao da je sve u redu jer je gledao ljude oko sebe koji rade isto.
Išao je u krevet i budio se u različito vreme svakog jutra. Imao je problema sa nedostatkom sna, radio je jednoličan posao i život mu se sveo na ćorsokak, a sve vreme je trošio previše dragocene energije. Taj krug je ponavljao svake nedelje.
Nikada nije čitao knjige i nije imao potrebu za proširenjem svog znanja. Stalno se premišljao, imao je brige i strahove. Ponekada bi razmenio neku šalu sa nekim ali retko. Ipak, retko je pravio pauzu da udahne.
Duboko u njemu postojao je nedostatak inspiracije da promeni svoj život, a osnova svega je bila užimanje života zdravo za gotovo. Džimi nikada nije primećivao sjaj i čudo života i ništa mu nije oduzimalo dah. Njegov život je poremećaj kratkoročnih zadovoljstava. On štedi vrlo malo svog novca i troši ga na brzu hranu, alkohol, cigarete, slatkiše…
Bez ciljeva, sebičan i neodgovoran…
On nema cilj na duge staze i ne želi da vidi kako njegova sadašnjost utiče na njegovu budućnost. Zapravo, Džimi ne zna šta želi u životu. On ne izvlači lekcije iz prošlih iskustava. Njegov dom je zbrkan i u haosu kao i njegove misli. On ne trenira i sebičan je iako to ne primećuje.
Iako je Džimi ekstreman primer on je veoma koristan. U ovoj priči svako može na neki način da se pronađe i poveže sa junakom naše priče. Ne žvuči li ovo pomalo zastrašujuće?
Strah, kao i svaka druga emocija, nije sama po sebi dobra ili loša. Ukoliko se plašite da ne postanete džimi, na pravom ste putu i to, ako ništa drugo, treba da bude vaš najveći motivator. Njega možemo iskoristiti u našu korist, kao i osećanje koje je iza ove priče. Možemo ga koristiti kao pogon za put u bolji život, u momentima kada to nije ljubav.
Najveći izazov sa kojim treba da se susretnemo jeste hrabrost da pravimo promene. Pronađimo šta je ono što nas ispunjava i radimo na tome. Treba da razvijemo navike koje će učiniti da se osećamo odlično svakoga dana. Eksperimentišimo raznim stvarima za koje mislimo da su fantastične.
Nemogućnost da se indentifikuju jedinstveni faktori koji dovode do ispunjavajućeg života sa značajem je osnovni razlog zašto postoji toliko nesrećnih ljudi širom sveta. pozitivne promene i mudro korišćenje vremena pomoći će vam da prenebregnete svaku brigu i prepreku na vašem putu čineći vaš život posebnim.
