Nije li to pitanje ne samo traženja (materijalnih dobara, statusa) nego i traganja?
– To je glavni nivo. I tu se prepliću suštinska ljudska pitanja, osnovne vrednosti…
Gde su danas te osnovne vrednosti?
– Duhovni nivo je danas poražen duboko. Čovek se svodi na osnovne, animalne funkcije. I u „Velikom inkvizitoru“, deo u romanu F. M. Dostojevskog „Zločin i kazna“, otvara se dilema – hleba ili duha. „Ti ne htede hlebom da ih namamiš, hoćeš slobodu da im daš“. Al’ šta to znači sad za ove što jedva čekaju da glasaju, da imaju nekog vođu.
I eto nas kod najaktuelnije teme: izbori, kampanje…
– To me asocira na ono što naši seljaci govore. „‘Oćeš glasati za ovoga?“ „Pa, ako pobedi“.
Kad bi trebalo da nekome kratko kažete kako nam je, vi biste rekli…?
– Po izveštajima medija i izjavama vlasti, sve bolje.
A realno?
– Pogledajte ovu kišu. Nisam mogao da verujem u taj nemar nadležnih. Posle onih katastrofalnih poplava ništa se zapravo nije uradilo i sad je ovo u stvari volej lopta spasiteljima. Srbija mi liči na bolesnika.
Kakvog bolesnika?
– Oronulog bolesnika koji je postao rezistentan na svaki lek. Od osiromašenog uranijuma do obogaćene nekulture, uopšte ne znam kako opstaje. Kod nas dno nije dole, kod nas je dno na sve strane. Izgubio se svaki otpor! Zadivljen sam Grčkom, ne samo starom Grčkom, nego i ovom sadašnjom. Tamo ima kritičkog promišljanja, ima bunta. Ravnodušnost našeg sveta je neverovatna. Pristajanje, saginjanje glave… To znači da smo mi stvarno ubijeni. I to je najveća opasnost. Toliko je to prisutno da se bojim da će nam preći u DNK. Postaćemo živi leševi s kojima će moći da radi ko šta hoće.
