Zbog bezbednosti mališana, mnogi roditelji koriste kaiševe, takozvane povoce za decu, zbog čega ih mnogi osuđuju. Međutim, mama Melisa napisala je otvoreno pismo za njih.
“Znate šta? To dete nije PAS!”
“Oh, zaista? Hvala vam puno što ste mi otvorili oči. Pretpostavljam da ni hrana i kućica za pse u tom slučaju ne prolaze? Zanima me šta je sa ogrlicama, da li bih mogla i dalje da ih koristim?”
Bez obzira šta roditelj radi, uvek će se naći neko ko će osetiti potrebu da iznese svoje mišljenje po pitanju odgajanja dece na “ispravan” način.
Da li ste se ikada šetali zimi, vodeći svoje dete za ruku, kada vam odjednom u ruci ostane samo njegova mala rukavica? Ja jesam.
Da li ste se ikada našli na međunarodnom aerodromu sa dvoje dece ispod četiri godine, koja se raspravljaju, a oko sebe nemate nikog ko bi vam pomogao? Ja jesam.
Jednostavno – radije ću koristiti povodac za decu nego imati izgubljeno ili mrtvo dete.
Naravno da ih učimo da nas uvek drže za ruku, da slušaju, da ne beže… Međutim, ja nemam poverenja u njihove male impulsivne glave, kao i u to da su dobro usvojili lekciju.
Mala deca su strašno brza. Čak će i roditelji koji su uvek u pripravnosti trčati za decom. To je ono što deca rade, a sve dok ne počnu da kontrolišu sami sebe, vrlo je verovatno da će roditelje dovesti do nervnog sloma. Mada, čak i ona deca koja imaju kontrolu umeju da budu tvrdoglava i buntovna.
