Humor znači zdravlje
Osmeh i smeh još nisu dokaz smisla za humor, ali su elementi budućeg izražavanja humora. Kako deca rastu, sve češće se smeju ili smeškaju, reagujući na tipično smešne situacije. Između 19. i 24. meseca počinju da razlikuju namerne od slučajnih grešaka, nelogičnosti ili nesuvislosti, što je sledeći korak u razvoju smisla za humor.
Moderni psiholozi su uglavnom saglasni da je nesuvislost ono što čini situaciju smešnom ili šalu koja je opisuje. “Nešto je smešno onda kad se događaj ne poklapa sa očekivanjem onoga što bi trebalo da se događa”, kaže dr Barni Bajns, psiholog sa američkog Univerziteta Itaka.
Da bi nesuvislost izazvala doživljaj smešnog, potrebno je da je prepoznamo kao namernu. Nije isto ako neko namerno “piše” gumicom ili pije iz prazne čaše i ako neko to radi nesvesno. Obe situacije sadrže element nesuvislosti, ali će dete već od drugog rođendana shvatiti da nehotična nelogičnost nije smešna.
Odsutnost humora kao dijagnoza
Smetnje u razvoju smisla za humor ukazuju na mentalne poremećaje. Jedno istraživanje je pokazalo da oboleli od šizofrenije slabije shvataju šale u poređenju sa zdravim ispitanicima. “Šizofrenija često onemogućuje povezivanje tačkica i razumevanje asocijacija. A humor ima mnogo veze sa asocijacijama”, poručuje autor istraživanja dr Džozef Polimeni sa kanadskog Univerziteta u Manitobi.
S druge strane, ljudi sa bipolarnim poremećajem, poznatim i kao manična depresija, imaju normalan smisao za humor. “Postoji velika razlika u sposobnostima razumevanja humora između ljudi sa šizofrenijom i onih sa bipolarnim poremećajem.”
“Budući da su ova dva poremećaja po simptomima slična i često izazivaju zbrku, test razumevanja humora mogao bi biti alat za postavljanje tačnih dijagnoza. Ako je smisao za humor netaknut, pre će biti reč o bipolarnom poremećaju nego o šizofreniji.” Ljudi sa poremećajem iz spektra autizma imaju vrlo jedinstven odnos prema humoru: razumeju kako on funkcioniše, ali ga ne doživljavaju emocionalno, nego intelektualno. Mnogi od onih koji imaju navedene poremećaje imaju vrhunske matematičke i logičke sposobnosti. One omogućavaju raspoznavanje humora, ali bez emocionalne reakcije koja uobičajeno prati doživljaj humora.
Smehom do blagostanja
Kada nam je nešto smešno, čini nam se da su svi problemi i brige, barem u tom trenutku, daleko od nas. Upravo je to navelo istraživače na pretpostavku da nešto tako prijatnokao što je iskustvo humora mora doneti blagodeti celom organizmu.
Zaista se pokazalo da često doživljavanje smešnog iskustva odagnava depresiju i anksioznost i jača imunitet, što štiti od raznih bolesti, uključujući srčane i zloćudne bolesti kao i osteoporozu. I smeh, koji često prati humor, ima blagotvorne učinke na zdravlje.
Smeh podstiče proizvodnju endorfina, grupe hemijskih materija koje donose mentalnu i fizičku prijatnost i istovremeno ublažavaju bol. Takođe, smeh pomaže u regulisanju rada srca i snižavanju krvnog pritiska. Kada je smeh propraćen kašljem, pročišćava pluća. Ako vas trenutne okolnosti ne nadahnjuju na smeh, obogatite ih komičnim elementima i uživajte u humorističnim sadržajima u obliku filmova, štampe, knjiga i internet klipova. Što više budete upijali humor, to ćete lakše pronalaziti smešne pojedinosti u svojoj stvarnosti i više se smejati. A već i dvadesetak sekundi iskrenog smeha pomaže zdravlju koliko i tri minuta na spravi za vežbanje.
Lovesensa.rs
