Biti jedino dete nosi sa sobom često neistinitu asocijaciju povezanu s tom ulogom.Odrastanje kao jedino dete ima mnoge prednosti kojih ljudi često nisu svesni, osim ako i sami nisu jedinci.
Ovde su neke istine koje će vam razjasniti sve zablude o ovoj često neshvaćenoj populaciji.
Nismo svi razmažena derišta
Ovo je uobičajena zabluda, ali to nije u potpunosti tačno. Roditelji jednog deteta su prilično svesni mogućnosti da im dete postane razmaženo i često su stroži nego što bi bili kad bi imali više od jednog deteta. Ukoliko nam ocene u svedočanstvu ne bi bile dobre, znali smo da nam naši roditelji ne bi tek tako prešli preko toga. Ali, ako smo imali izuzetno dobre ocene, znali smo da će nas naši roditelji nagraditi večerom u našem omiljenom restoranu ili dodatnim satom televizije.
Mi nismo društveno nespretni
Biti jedino dete ne znači da ne znamo da komuniciramo sa svojim vršnjacima, samo zato što ne odrastamo uz braću i sestre. Naučili smo odgovarajuće društvene veštine provodeći vreme s našim prijateljima i kolegama, kao što to čini i većina dece. Takođe imamo rođake i najbolje prijatelje koji se često osećaju kao da bi mogli da budu naša braća i sestre, jer ih poznajemo od kad znamo za sebe.
Volimo da provodimo vreme sami
Kada odrastate kao jedino dete, nije vam neprijatno da budete sami. Nije nam stresno u restoranu da pojedemo ručak u samoći ili da pogledamo film. Zbog naše, često introvertne, prirode više volimo da provedemo vreme u samoći kako bi se napunili energijom, ali to ne znači da ne uživamo u društvu dobrog prijatelja ili u grupi bliskih poznanika.
Mi smo “stare duše”
Kada odrastate kao jedino dete često pokazujete veću zrelost nego što je to uobičajeno za svoje godine, zbog toga što većinu svog vremena provodite s odraslim osobama. Često dajemo savete ili imamo perspektivu koja može da izgleda iznenađujuće zrela za tako mladu osobu. Mi isto tako uživamo u muzici iz prošlosti i starim televizijskim emisijama u kojim uživaju i naši roditelji, jednostavno zato što smo bili izloženi tome tokom odrastanja.
Mi se takmičimo sami sa sobom
Mi možemo da budemo marljive osobe, ali nam se ne sviđa takmičenje. Mi se radije takmičimo sa sobom kako bi pobedili naš lični rekord umesto da pokušavamo da pobedimo nekog drugog. Odrastajući, razvili smo sklonost prema kreativnim hobijima poput umetnosti ili drame umesto prema ultra-konkurentnom svetu sporta.
lifehack.org/atma.hr
