Početak zime donosi velike promene, sanjarenja i ispunjenje najvećih želja! Evo šta treba da uradite u noći zimske kratkodnevice kako bi privukli sreću u vaš život…
Danas je dan najkraći, a noć najduža u godini. Zimska kratkodnevnica ne pada uvek na 21. decembar, naime zavisi od položaja Sunca, tako da varira od 19.-23. Dakle, proslava ovog paganskog praznika, poklapa se sa slavljenjem Svetog Nikole – najzastupljenije slave u našem narodu i slavljenjem Božića kod katolika.
Dolaskom hrišćanstva solsticiji i ravnodnevnice izgubili su svoj značaj, međutim, neki paganski praznici ostali su očuvani dobivši samo nove, hrišćanske karakteristike. Većina hrišćanskih praznika kod nas slavi se danas sa elementima paganizma pa se religija na ovim prostorima ponekad naziva dvoverjem, religijom koja je istovremeno hrišćanska i paganska. Ova vera ima i drugi naziv – slovensko hrišćanstvo.
Dakle, ovih dana i hrišćani i pagani slave. Iako je hladno doba, ovo je srećno vreme jer se Kolo godine okreće prema svetlosti, pa je stoga ovo vreme svetkovine svetlosti, vreme kada završava stara godina. Ovo je vreme slavljenja porodice, vreme mira, ljubavi i pozitivne energije.
Rituali za sreću, zdravlje i blagostanje
Kuća se kiti zelenilom, pokloni se daju članovima porodice, kiti se drvce. Sigurno zapažate veliku sličnost s današnjim dočekom Nove Godine…
U poljima se pale kresovi. Deca obilaze kuće i dobijaju na dar jabuke u koje se zabadaju češnjevi belog luka, pri čemu jabuke simbolizuju Sunce, svetlost i život, a u korpe se još stavljaju i zimzelene grančice i stabljike pšenice, a sve se posipa brašnom koje je simbol postignutih uspeha.
U pećima se spaljuje posebna cepanica, obično od jasena, koja mora doći sa zemlje vlasnika kuće ili je porodica mora dobiti na poklon, nikako ne sme biti kupljena. Ukrašava se zelenim grančicama (najbolje borovim) koje se u to doba godine mogu naći, poliva jabukovačom ili pivom i posipa brašnom. Potpaliti je treba komadićem prošlogodišnje cepanice koja je za tu svrhu sačuvana. Cepanica treba da gori celu noć, a nakon toga da tinja sledećih 12 dana pre nego se ugasi. Tako su naši preci od davnina slavili ovaj praznik svetlosti, tj. završavanje jednog životnog ciklusa i početak drugog…
Pagani su, naime, vreme shvatali ciklično, doh je u hrišćanstvu shvatanje vremena linearno. Tako se kod pagana sve ponavlja, obnavlja. Kraj ciklusa je uvek početak novog. Tako su paganski narodi slavili večnost koja je uvek i sad, ovde i svuda oko nas i u nama. Kod hrišćana imamo linearno shvatanje vremena – vreme je istorija: ono ima svoj početak, razvoj i kraj. Pojavu Hrista tako zamenjuje Njegovo raspeće, zatim sledi Apokalipsa i drugi Hristov dolazak, spasenje i strašni sud. Linearno shvatanje vremena prožima čitavu zapadnu filozofiju i shvatanje istorije kao jednog smislenog, svrhovitog procesa.
