Takođe, postoje ljudi i situacije u koje smo uložili puno energije i truda, a nikako ne dobijamo zadovoljavajuće rezultate. Nema razloga beskonačno pokušavati. Isto tako, postoje stvari koje su „mrtve” već dugo i zaista je vreme da ih otpustimo.
Razmislite o tome kako uopšteno gledate na završetke: smatrate li ih prirodnim? Verujete li da postoji vreme za sve u životu i da završetak nečeg ujedno označava i priliku za početak nečeg novog? Ili pak verujete da sama činjenica što se nešto završava znači da to nije bilo u redu? Taj mit se uvukao u mnoge pore našeg života, čemu uz uzdah svedoči četrdesetogodišnja Marina koja se pre dva meseca razišla s partnerom, s kojim je provela četiri srećne godine.
„Kad god nekome kažem da više nismo zajedno”, žali se Marina, „obično čujem nešto poput ‘Znala sam odmah da vi niste jedno za drugo’ ili ‘Šteta što niste uspeli’… Moja istina je: proveli smo zajedno četiri predivne godine i u to vreme savršeno smo odgovarali jedno drugom. Zatim smo se počeli razvijati u suprotnim pravcima, odnos se promenio i s puno poštovanja i ljubavi odlučili smo se razdvojiti. Sad oboje tugujemo, ali znamo da smo postupili ispravno. Ne moram ni reći da me gledaju kao da sam poludela!”
Pomešani osećaji
Završeci i počeci vrlo su često natopljeni podeljenošću. Dr. Eolene Boyd Macmillan, psiholog na Sveučilištu u Cambridgeu, naglašava kako proživljavamo celi spektar emocija: radost, sreću, krivicu, žaljenje, očaj… Nije lako predati se svim tim pomešanim osećajima u isti tren, lakše je stvari strpati u kategorije – dobro ili loše, srećno ili nesrećno, ali život su dugine boje, a ne crno-beli film!
Godine 1999. psiholog i dobitnik Nobelove nagrade Daniel Kahneman oblikovao je pravilo „vrhunac – kraj”. Sećanje na neko iskustvo u najvećoj je meri određeno dvema stvarima: kako smo se osećali na vrhuncu događaja i kako smo se osećali kad se završio. Na primer, nakon prekida veze zaključiti da smo „gubili vreme s tim gadom” znači obezvrediti iskustvo i izgubiti vredne životne lekcije.
Ako, pak, završetke vidimo kao prelaze koji nam nude šansu da se popnemo stepenik više, onda se s njima možemo suočiti s manje straha, dostojanstveno i svesno! Pritom je važno osigurati sebi vreme da procesiramo osećaje, osvestimo ih i proradimo. Najveća šansa za rast nije toliko u samom prelazu koliko je u odluci što ćemo ostaviti iza sebe, a šta poneti sa sobom…
NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANICI …
