Nije ovo tekst o, nazovi “sponzorušama”. Osećam da je potpuno deplasirana priča o tome kako tamo neke super cice prodaju svoja tela za dobre gilje, parfeme ili večere. Na kraju krajeva, seks je dobrovoljna kategorija, zar ne? Svako zna da li je njegova satisfakcija materijalna obezbeđenost, pozicija na društvenoj skali ili dobar orgazam. Ja nisam sudija.
21. vek tutnji i za sobom ostavlja porušene tabue. Nazivati stvari pravim imenom ni za koga više ne bi trebalo da predstavlja problem. Ali, šta se desilo sa rečima koje jednostavno treba da se odćute? Niko se više ne igra zanimljivih igara, kao na primer žmurki, gde ti adrenalin onako fino skače dok ne znaš, da li ćeš da se zapljuneš ili ćeš biti zapljunut. Zgurani po ćoškovima, borimo se za manipulaciju. Nad jednako izmanipulisanim ljudima.
Ljubav na klik? Devojka/momak iz tvojih snova, iz tvog komšiluka, grada, osoba istih interesovanja i fantazija na samo 250 din. od tebe? Sajber seks, izlizana tema. Ok. Priznajem. Rekla sam da neću da pričamo o “sponzorušama”. Takođe, ne pričamo ni o prostituciji u njenom izvornom obliku. Ali konstatujem i želim da dokažem da postoje gore stvari od toga. U prostituciji je bar sve jasno: tante za kukuriku, 10 za oral, 20 za anal. Ko iz tog odnosa izlazi čist, a ko prljav, potpuno je nebitno, važno da je račun čist, a oko duge ljubavi se niko nije ni pogađao. Kada počne priča o ljubavi, vezama, kombinacijama, brakovima, promene se samo ulozi.
Nije sve tako crno-belo, reći će neko. Oh, pa naravno da jeste. Svet nikada nije bio jednostavniji i podeljeniji, sa svim svojim izvitoperenim potrebama za komplikovanjem. Svi se mi kurvamo, (izvinite ako sam bilo koga uvredila, nije mi to bila namera), manje ili više. Upravo to i jeste moje pitanje: Koliko danas košta seks?
Znam najmanje dve osobe koje bi bile potpuno šokirane ovom mojom konstatacijom. Ja ne plaćam za sex. Udata sam. Moj muž me voli, poštuje. Jel? Pa to je skroz ok, osim u momentima kad se njemu baš hoće, a njoj se neće. A onda, jednog dana on kaže, kako se njoj nikad nije htelo, pa je eto zato našao nekog kome se hoće baš onda kad se i njemu hoće. A onda ta ista žena ulazi u recimo, brak, u odnos sa novim muškarcem, i poučena iskustvom, hoće i kad joj se hoće i kad joj se neće. Cena, prava sitnica. Skoro, pa kao silovanje. Ali bračno, izvinite. Sa ljubavlju. I poštovanjem.
Ok, naravno da postoje muškarci koji neće zbog toga otići ili naći nekog novog. Ali će vam to kad-tad, u šali, u zbilji, prebaciti. Na to možete da gledate skoro kao na sniženje. Ne trpite ništa, plaćate samo suzama.
nastavak na sledećoj strani…
