Kada pokušavaš da smršaš, čini ti se kao da se čitav svet uroti protiv tebe i na svakom koraku ti postavlja nemoguće izazove. Te dobijaš poziv od dugogodišnje simpatije da izađete na kolače, te je nekome slava, rođendan, svadba, te nikako ne stižeš da spremiš ručak, pa si osuđena na izbor pekara – pečenjara – sendvičara.
Čini ti se kao da su svi ljudi oko tebe blagosloveni sposobnošću da jedu sve što im duša ište, a da ne nabace ni gram. Svuda oko tebe su ljudi koji nešto žvaću, mljackaju i slade se, a ti na mukama. Gojiš se od vazduha i vrti ti se u glavi od gladi.
Ukoliko se ne radi o nekom hormonskom poremećaju ili zdravstvenom stanju koje uzrokuje gojenje, da budemo iskreni, ti se gojiš jer voliš da jedeš. Voliš da razmišljaš o hrani, uživanje u hrani ti zamenjuje svako zadovoljstvo koje izostaje u tvom životu. Kada jedeš ti si srećna. Hrana je za tebe zamena za sve što nemaš i nadoknada za svaku neutaženu žudnju. Čak i da preko noći dobiješ sve što želiš u životu, sada ti to ne bi pomoglo da smršaš, jer je zamenjivanje svih drugih zadovoljstava hranom postala navika.
Čak i da dobra vila čarobnim štapićem učini da preko noći smršaš, ti ćeš i dalje non stop razmišljati o hrani i biti stalno gladna. Jednom rečju, i u vitkom telu, ti bi razmišljala kao debela osoba.
Zbog toga ti nikakva promena u ishrani i dijeta zaista ne pomaže. Potrebna ti je promena načina života i razmišljanja. Radikalan preokret u kome je ishrana samo jedan deo.
