Opštepoznato je da su Srbi narod koji voli da slavi i koji ume da slavi… Takođe je, opštepoznato da tradicija nalaže da svako slavlje mora da zadovolji više čula, posebno, ukus, miris, vid, sluh…, pa se, pretpostavljam, zbog toga i prave slavlja s raskošnim i bogatim trpezama (koliko kome od nas njegove trenutne „mogućnosti“, da ne kažem „novčanik“, to dozvoljavaju, a, bogme, vrlo često i iznad tih istih mogućnosti) koje većinu čula istog momenta aktiviraju.
Naravno, pravo „domaćinsko“ slavlje nije moguće ni zamisliti bez muzike, za koju je osnovni kriterijum kvaliteta „što glasnija, to bolja“. Međutim, nije muzika jedini način stvaranja „audio doživljaja“ na tradicionalnim slavljima u Srbiji i jedini način za opšte popravljanje raspoloženja. Na „ozbiljnim“ slavljima je poželjno, da ne kažem obavezno da se i pripuca, a poslednjih godina je „u trendu“ i priređivanje vatrometa. Sirotinja koja nema za pravi vatromet primorana je da se zadovolji „proizvođačima buke nižeg intenziteta i trajanja“ (pirotehničkim sredstvima, u narodu odomaćenim kao „petarde“).
Nevolja s pirotehničkim sredstvima, posebno s petardama, je što je to jeftina i nesigurna roba, dostupna skoro svakome i, nažalost, omiljena među decom. Pirotehnička sredstva SPADAJU U EKSPLOZIVNE MATERIJE i dele se na 4 razreda, koji se razlikuju po NAČINU I KOLIČINI PUNJENJA. Prvi u drugi razred nalaze se u slobodnoj prodaji, a drugi razred NE MOŽE DA KUPI MALOLETNA OSOBA. Srbija ima usvojen „Zakon o eksplozivnim materijama” (iz 1985. Godine) koji vrlo šturo definiše oblast pirotehnike, pa je samim tim njihovo potpuno stavljanje pod kontolu nemoguće.
Nisam dovoljno stručan da analiziram, a ni dovoljno pametan da shvatim otkud tolika potreba među decom na bez ikakvog razloga prave nesnosnu buku i koji deo tog „rituala“ kod njih stvara zadovoljstvo i čini ih srećnima. Da li je to upisano u genetskom kodu balkanskih muškaraca ili je to jedna od „porodičnih vrednosti“…
Kad sam već kod „porodičnih vrednosti“ tek ne mogu da shvatim roditelje (isključivo „ponosne očeve“) koji KUPUJU PETARDE I UČE SVOJU DECU (uglavnom sinove) uzrasta 5 ili 6 godina KAKO SE BACAJU PETARDE. A video sam ovu scenu više puta, nažalost.
Ne mogu da shvatim ni „prodavce“ koji već krajem novembra naprasno otvaraju „radnje“ u čijim izlozima je, uglavnom, vidljivo istaknut natpist da se „PIROTEHNIČKA SREDSTVA 2. RAZREDA NE PRODAJU OSOBAMA MLAĐIM OD 18 GODINA“ (jer je to zakonska obaveza). Ali , kao i u svim drugim situacijama ni tu se svi ne pridržavaju slova zakona… Nažalost, praksa je sasvim drugačija, 90% „klijenata“ su klinci starosti 12 do 15 godina. Najbolja ilustracija za ovu tvrdnju je to što uglavnom stradaju deca tog uzrasta.
Ne mogu da shvatim ni „nadležne službe“ koje su, ili prilično nezainteresovane za nekontrolisanu i nezakonitu prodaju i upotrebu pirotehničkih sredstava. Možda bi bilo dovoljno da policajac u civilu stane u neposrednu blizinu bilo koje od ovih radnji i u roku „dok popuši cigaretu“ PRIKUPI DOVOLJNO MATERIJALA ZA NJENO ZATVARANJE? Ili da tržišni inspektor uđe u neku od tih „radnji“…
Zbog svih navedenih stvari koje nisam sposoban da shvatim svake godine mnoga deca širom Srbije zadobijaju ozbiljne povrede, uglavnom, ruku, lica i očiju. NEKA OD NJIH OSTAJU INVALIDI.
Ne manje bitna od već rečenog (napisanog) je da nekontrolisana upotreba pirotehničkih sredstava predstavlja REMEĆENJE JAVNOG REDA I MIRA (član 5 i 7 Zakona o javnom redu i miru) i da ovo „šenlučenje“ traje od kraja novembra do polovine februara. U tom periodu su građani izloženi nepodnošljivom maltretiranju i torturi, a jako velike probleme zbog petardi imaju mnogi vlasnici pasa, a vlasnički i „ulični psi“ su neprekidno izloženi intenzivnom stresu, što često uzrokuje srčane udare kod pasa zbog čega je u nekim državama upotreba petardi potpuno zabranjena.
Mada retko, petarde su glavni krivac i za oštećivanje ili uništavanje lične imovine građana, što, takođe, predstavlja krivično delo.
Pretpostavlja da je čak 99 % povreda od petardi nastalo zbog upotrebe sredstava sumnjivog porekla, kojima je istekao rok trajanja. Ta sredstva su, uglavnom, proizvedena u Kini, a u Srbiju počinje da se švercuje još u proleće, kontinuirano i u manjim količinama. Švercovana “roba” se zatim krije u kućnim “štekovima”, a pred praznike iznosi se na ulicu.
Jedini način da se spreči masovna upotreba pirotehničkih sredstava je drastično pooštrenje kazne za prekršioce, za one koji ih švercuju i za one koji ih prodaju.
U zapadnim zemljama zakonom je regulisano ko može da prodaje pirotehnička sredstva i u koje vreme se ona mogu koristiti. U Austriji se petarde mogu kupiti i na trafici, ali maloletnici mogu da ih kupe samo kada su sa roditeljem. One koji pokušaju da prošvercuju pirotehnička sredstva ili da ih deci prodaju na ulici, očekuju drakonske novčane kazne i zatvor. Visoke novčane kazne očekuju i one koji van zakonom predviđenog vremena bace petardu.
Iz svega navedenog može se izvući zaključak da DRŽAVA treba:
- Doneti zakon kojim se do detalja reguliše promet i upotreba pirotehničkih sredstava (kao poseban zakon ili u sklopu osavremenjenog Zakona o eksplozivnim materijama,
- Obezbediti potpuno sprovođenje zakona od strane nadležnih,
- Predvideti veoma rigorozne kazne za nepoštovanje i kršenje zakona.
Poštovani roditelji, vreme i trud uloženi za ovaj tekst će biti uludo bačeni ako Vi ne shvatite da petarde predstavljaju opasne, eksplozivne materije i naprave koje mogu da povrede i unesreće za ceo život Vaše dete, a to, sigurno, ne želite.
Mislite o tome pre nego što im kupite petarde…
Autor: Tomislav Mrčela/cefix.rs
