Kucanje u drvo da nekoga ne ureknete jedan je od najčešćih rituala kojima se u zapadnom svetu nastoji otkloniti peh, a istraživanja pokazuju da zaista i deluje. U pet odvojenih pokušaja dobrovoljci su trebali “izazvati sudbinu”, pa pokušati oterati lošu sreću malim ritualima ili nasumičnim akcijama.
Oni koji su zlu sreću terali kucanjem u drvo ili odbacivanjem loptice, osećali su se smirenijima nego oni koji su za sreću držali lopticu ili su kucali prstom u čelo. Tajna uspešne “borbe protiv uroka” jest da se nešto odguruje ili odbacuje od sebe, baš kao u tradicionalnim ritualima poput pljuvanja, bacanja soli preko ramena i kucanja u drvo, piše 24sata.hr.
Tako se simbolički odguruje zla sreća i nestaje strah od toga da će se dogoditi nešto loše. Istraživanje je takođe pokazalo da se oni koji se tako bore protiv “uroka” manje živopisno sećaju negativnih događaja, a to dodatno pridonosi manjem strahu i zabrinutosti.
I držanje palčeva, nošenje amajlije ili srećne odeće smanjuje napetost te povećava veru u vlastiti talent i sposobnosti. Osim toga, veruju li da su sretni, ljudi će manje uočavati loše trenutke. Studentima su pre ispita podelili loptice za golf. Oni kojima je rečeno da loptica donosi sreću u pravilu su nadmašili one koji nisu verovali u lopticu. U drugom eksperimentu u rupe su morali ubaciti što više loptica u što kraćem vremenu.
Bolje rezultate imali su ispitanici kojima je rečeno: “Držim ti palčeve”. Oni koji veruju u uticaj sreće postigli su bolje rezultate i na testovima memorije kao i rešavanju anagrama.
Zaključak je da su ljudi koji veruju da ih prati sreća sigurniji u sebe i svoje sposobnosti te sebi postavljaju više ciljeve, koje uspešno i ostvaruju. A upravo je verovanje u sreću i nesreću najvažnije za peh. Na primer, kad nam netko kaže da se nekome koga poznajemo može dogoditi saobraćajna nesreća, to će izazvati našu zabrinutost jer znamo da rizik uvek postoji i ta zabrinutost povećava šanse da se ona stvarno i dogodi. No kad otklonite brigu od sebe, tada su šanse puno manje…
