Prilikom jedne njene posete u zatvoru Aleksej joj je rekao da sumnja da mu je Irina ćerka, upravo zbog tamne kose. Svađe su bile sve češće, pa je 2007. godine usledio razvod.
Kako nije plaćao alimentaciju, Julija ga je tužila, na šta je Aleksej uzvratio tužbom, optužujući je da ga je prevarila i da to nije njegovo dete. Ona se u međuvremenu preudala, i ponovo bila u drugom stanju.
Sudija im je odredio da svo troje – Julija, Aleksej i Iraina- urade DNK testove.
Posle 25 godina saznala da dete nije njeno: Majka tuži kliniku zbog zamene beba!
“Doktor me je pozvao da dođem 14. juna, ali samo ja i Aleksej, bez Irine”.
Tada je doživela najveći šok u životu.
“Ni vi ni Aleksej niste biološki Irinin roditelji,” rekla je sudija.
Aleksej je posle nekoliko dana rekao da misli da je ona potplatila lekare i sudiju, kako mu ne bi otkrili da ga je varala.
Nije prošlo mnogo, on je nazvao i izvinio se za se što je rekao. Kada mu je saopštila da će pokušati da pronađe njihovu devojčicu, izrazio je sumnju jer je već prošlo 12 godina, na šta mu je Julija rekla da želi makar da se uveri da joj je dobro.
Posle nekoliko meseci čekanja, pri čemu se Julijin novi muž pokazao kao dobar suprug i nežan otac, i sa kojim je takođe dobila dete, stigao je poziv u kome joj je rečeno da je druga porodica pronađena, da je, međutim, žena napustila porodicu i da je ostao samo muškarac, po imenu Naimat Iskanderov (36), ali da odbija da se vidi sa Julijom.
Za sve to vreme, Irina nije znala da je Julija pokrenula istragu kako bi pronašla svoju pravu ćerku, a DNK testove joj je objasnila tako što je rekla da je Aleksej hteo da utvrdi da li joj je on pravi otac.
Kad je već počela da gubi nadu, Juliju je jednog dana ipak nazvao pravi Irinin otac. Zatim su se videli u restoranu, kada je on doneo album sa fotografijama, i kada je Julija prvi put videla svoju pravu ćerku, kojoj su dali ime Ana.
Julija ga je pozvala kod nje i Maksima. Bila je jako uzbuđena kad je videla da se Naimatu tresu ruke kad je ugledao Irinu. Nikakve reči nisu bile potrebne, na prvi pogled se videlo da je Irina “pljunuti” Naimat.
Sutradan je Julija otišla kod Naimata da vidi svoju Anu. “Sada je bio red na mene da se suzdržavam da ne poletim prema njoj i zgrabim je čvrsto u zagrljaj”.
Predstavljena je kao Naimatova prijateljica i proveli su tri sata u ćaskanju. Posle razgovora s mužem, odlučila je da je najbolje da Irini sami otkriju da nije njihova biološka ćerka, nego da to sazna od nekog drugog, budući da su živeli u malom gradu.
Pošto su i Ana i Irina saznale pravu istinu, pokazalo se da su to dobro podnele. Dogovor je bio da obe ostanu u svojim “prvim” porodicama, ali su počele gotovo svakodnevno da se čuju i da se druže, da rade zajedno domaće zadatke, a dve porodice da se posećuju.
Međutim, ubrzo su počele da se javljaju kulturološke razlike, jer su odrasle sa različitim običajima, budući da je Naimat poreklom Tadžikistanac.
“Ponekad ni ja ne razumem. Na primer, u tadžikistanskim porodicama devojčicama nije dozvoljeno da uđu u sobu dok su u njoj muški gosti. Ili, vidim da je Naimatu neprijatno što je Irina slobodna u razgovoru sa dečacima, i što voli da se mazi sa mamom i tatom. Svaki put kad poželim da zagrlim Anu, osetim da je zbunjena, jer nije navikla na to,” navela je ona.
S druge strane, Naimat kaže: “Ne mogu da se odreknem Ane, nikad. Ja sam je podigao, volim je, i ona je moje dete bez obzira na gene. Voleo bih da živim sa obe, i sa njom i sa Irinom. Pretpostavljam da se i Julija oseća isto. Ali one kažu da žele da nastave da žive po starom”.
Julija je teško mogla da zamisli da bi se Ana, po tadžikistanskim običajima, mogla udati vrlo mlada i početi da rađa.
“Ali, ako je to ono što Ana odabere, ja ne mogu da mešam,” kaže Julija.
Julija i Naimat dobili su pozitivnu presudu na svoju tužbu protiv porodilišta, i dodeljeno im je po 200.000 dolara odštete, ali, bolnica nema da im isplati novac. Međutim, oni se nadaju da će jednog dana odšteta ipak stići.
web-tribune.com / superzena.net
