Spavao sam sa kevom najboljeg ortaka: Nije mi baš prijatno da ovo javno ispričam ali znam da će posle da mi bude lakše. Kažu, ko prizna, pola mu se dodaje. Tako nekako narod govori.
Nemojte da me osuđujete dok ne pročitate moju priču, bilo je to iz ljubavi.
Imam prijatelja sa kojim sam se družio preko 10 godina. Tačnije trinaest, dok se nije desilo to. Taj “incident” nam je razorio drugarstvo koje je bilo jako, ali nije moglo da se pređe preko toga i ja razumem. Napravio sam sranje.
Živimo u Kragujevcu i tu se sve dogodilo. Dugo sam ja pored svog prijatelja gledao njegovu majku, koja, mora se priznati, izgleda fantastično. Svaki put kada bih dolazio kod njega, radovao sam se što ću i nju da vidim, a koliko sam primetio vremenom, i njoj sam ja bio drag gost.
Jednog dana sam standardno bio pozvan na večeru kod njih što se ne odbija. Što zbog prijatelja, što zbog… Znate već, njegove majke.
Dogovoreno je bilo da se ja pojavim oko 20 h, što sam i učinio. Pozvonim, otvara mi ona. Kao i uvek, sa velikim osmehom. Pored tog osmeha niko ne može da se oseća loše. Ta njena vedrina je meni bila nešto savršeno. Kao da nema nikakvih problema u životu.
Ušao sam, seo sa njom očekivajući da je i njen sin, moj drug, prisutan. E tu sam se prevario. On je kasnio kuči ali rešili smo da ga sačekamo.
