Želimo da budu savršeni.
Idemo na mnogo sastanaka ali retko kome dajemo realnu šansu. U sve smo razočarani.
Tehnologije su nas zbližile, toliko zbližile da jedva dišemo.
Naše fizičko prisustvo zamenjeno je porukama, četovima, video pozivima. Ne osećamo više potrebu da provodimo vreme zajedno. Već smo se zasitili jedni drugih. Nema više o čemu da se priča.
Ne želimo da se skrasimo.
Ne možemo da zamislimo da budemo sa jednom osobom do kraja života. Volimo da verujemo da se “razlikujemo” od ostalih.Volimo da verujemo da nismo u skladu sa društvenim normama.
… Mi smo generacija koja samu sebe zove “seksualno oslobođena”.
… Veze više nisu tako jednostavne. Postoje otvorene veze, šeme, povremene kombinacije, veze na jedno veče, veze bez obaveza – ostavili smo vrlo malo prostora za ljubav u našim životima.
Uplašena smo generacija
Uplašena da se zaljubi, uplašena da se posveti, uplašena od neuspeha, od slomljenog srca. Ne dozvoljavamo nikome da uđe u naše srce, niti izazimo i volimo bezuslovno… Suviše smo zaštićeni.
Više ni ne cenimo veze.
Puštamo većinu divnih ljudi zbog “drugih riba u moru”. Više ih ne smatramo svetim.
Ne postoji ništa što ne možemo da osvojimo na ovom svetu, a ipak, evo nas kako se rvemo sa igrom ljubavi – najosnovnijim ljudskim instinktom. Neki to zovu evolucija.
bizlife.rs
