Svet se menja, način prenošenja informacija se menja, sve je dostupno 24 sata i ništa ne predstavlja izazov. Čak i vi koji čitate ovaj tekst u papirnom obliku ste deo vrste koja izumire, koja se još nije pomirila sa time da će štampane novine izumreti za koju godinu. Nije cilj kritikovanje tehnologije, već kolektivno buđenje i izazivanje ljudi da se okrenu na sekund i pogledaju osobu koja je do njih. Istraživanja pokazuju da je zadovoljstvo brakom niže kod onih parova koji nose mobilni telefon u bračni krevet. Kad imamo ove magične naprave, ne postoji potreba da razgovaramo oči u oči, sve što želimo nekome da kažemo možemo mu reći preko mejla, poruke, fejsbuka.
Gubimo bliskost i dobijamo veštačku tvorevinu osećaja da smo zapravo društveniji što smo prisutniji na društvenim mrežama. Intimnost koja sa sobom nosi i poverenje, dobija mitološko značenje poput Kamena mudrosti, jer da bi uspostavili intimni odnos sa nekim – bio on romantične prirode ili ne – morate biti sa tom osobom na istom mestu u isto vreme, i pogledati je u oči. Tehnologija jeste napredovala i napreduje svakog trenutka, ali ne toliko da može da prenese ljudsku emociju i razumevanje kao kada se dve osobe nađu jedna pred drugom i zaista vide jedna drugu. Odnosi su sami po sebi komplikovani i bez ove virtualne bliskosti, neretko dolazi do konflikta i nerazumevanja, a virtualni svet to ne umanjuje, čak ga i pospešuje jer nekada smajli ne može da opiše svu emocije jedne priče. Ako nekog ne gledate dok vam priča svoju potresnu priču, ne čujete ga, nego čitate reči ispisane na ekranu, ne možete u potpunosti da zamislite kako je toj osobi, jer se sposobnost empatije zasniva na posmatranju osobe kako izvodi neku aktivnost, pokrete i facijalnu ekspresiju, govori, i usvajanju spoljašnjih oblika ponašanja te osobe koje mi doživljavamo lično i tek nakon toga dolazi do buđenja empatije.
Posmatranje druge osobe lice u lice, dovodi do sinhronizacije našeg unutrašnjeg stanja i unutrašnjeg stanja druge osobe, i postajemo sposobni da zamislimo i zaista osetimo kako je drugoj osobi i da u skladu sa tim reagujemo.
Kako bi ljudi pomagali jedni drugima neophodno je pobuditi empatiju, a distanciranje od ljudi dovodi do manje emotivne angažovanosti koja za sobom donosi i manju angažovanost kada je ljudima potrebna pomoć. Hteli mi to ili ne, da bi civilizacija opstala potrebno je da budemo međusobno povezani, ali ne Internet konekcijom, već ljudskim kontaktom. Broj lajkova ne znači da smo preduzeli neku akciju ili da smo zaista iskazali svoju privrženost prema nekome. Jeste udobno i sigurno izbegavati svet i život komunicirajući preko ekrana, ali vas izazivam da odete do osobe do koje vam je stalo i u lice joj kažete kako se osećate. Zastrašujuće je, ogoljeni ste, nema ekrana da vas štiti, ali verujte mi, benefiti su mnogo veći od rizika, tako da je ovaj rizik, skok u nepoznato zapravo skok u vaše bolje JA i vašu budućnost u kojoj nećete grliti robota, već pravu osobu. Srećno!
Jovana Trbojević / glavologija.wordpress.com
