Jedan od njih je retikularni aktivirajući sistem (RAS). Ova mreža ćelija nalazi se ispod moždane kore (korteksa) i pomaže u održavanju budnog stanja.
Drugi je ventrolateralno preoptičko jezgro, smešten u donjem delu mozga, koji kontroliše san.
Naučnici veruju da se ova dva sistema bore za prevlast u toku zapadanja u san. U tom trenutku takođe opada nivo transmitera serotonina kako bi svi glavni mišići u telu mogli da miruju. Ipak, to ne utiče na najmanje mišiće, poput onih oko očiju ili u zglobovima, usled čega celo telo može da se trgne, piše DNews.
Prema drugim teorijama, u pitanju je evolucijski atavizam – reč je o sistemu koji je činio majmune bezbednim kada bi na drveću utonuli u san.
Prema BBC-ju, hipnagoški trzaji najčešće se javljaju kod dece, ali ih doživljava većina ljudi. Ipak, ljudi ih u najčešće nisu svesni jer su suviše duboko utonuli u san u trenutku njihovog događanja.
Za razliku od brzih pokreta očiju koji se događaju tokom REM faze, ova vrsta trzaja ne odražava vizije u snu.
Independent / kurir.rs
