Žene u Srbiji sve češće ulaze u menopauzu čim zakorače u petu deceniju života, što je za čak deset godina ranije od uobičajenog “ritma” po kojem nastupa klimaks. Nekadašnje nepisano pravilo da će žena da izgubi menstruaciju onda kad i njena majka, više se ne potvrđuje u praksi.
Genetiku su “prevarili” savremeni način života i stres, koji umnogome utiču da se hormoni “zbrčkaju” i već krajem tridesetih uvedu ženu u rani klimaks. Činjenica da devojke ranije dobijaju prvu menstruaciju, još jedan je od razloga što neke žene ulaze prerano u menopauzu, jer se količina hormona ranije i istroši, kaže u intervjuu za “Novosti” dr Milica Purić, specijalista ginekologije i akušerstva iz Bolnice za ginekologiju i akušerstvo u KBC “Dr Dragiša Mišović”.
Kako ubrzan život “udara” direktno na hormone?
Normalan hormonski status zavisi od mnogo faktora, ali je najvažnije da je sprega između nervnog sistema, tačnije hipofize, i jajnika u određenoj harmoniji. Rezultat te harmonije su endogene supstance koje kruže kroz organizam i utiču na dosta organa. Stres remeti protok ovih supstanci i dovodi do neravnoteže.
U kom obliku se uzimaju hormoni?
Uglavnom u obliku tableta kojih ima dosta na našem tržištu, mada postoje i hormonski flasteri koji se menjaju na sedam dana i komforniji su za korišćenje.
U kojim godinama žena može da oseti prve simptome menopauze?
U proseku menopauza nastaje od 48. do 50. godine. Kaže se da je žena ušla u menopauzu onda kada prođe godinu dana od poslednje menstruacije. Ipak, prve naznake menopauze mogu da se jave ranije, u takozvanoj ranoj menopauzi. To su pre svega, neuredna ili produžena krvarenja. U perimenopauzi, dolazi do različitog skoka ili pada određenih hormona, koji, inače, moraju da budu u ravnoteži. Još jedan od pokazatelja da hormonski disbalans počinje jesu glavobolje, izraženi predmenstrualni sindrom, mučnine tokom ciklusa.
Koji je hormon najveći krivac za nastanak tih simptoma?
Sve je ovo najčešće posledica manjka progesterona, i neadekvatne ovulacije. Čim nema ovulacija, nema ni takozvanog “žutog tela” koje luči progesteron. Manjak progesterona utiče na sluzokožu materice, pa se zbog toga javljaju spontana, tačkasta krvarenja ili predmenstrualna, braonkasta krvarenja.
Da li su svi ovi simptomi uvek uvod u menopauzu?
Sve zavisi od organizma. Neke žene mogu bez ikakvih tegoba da uđu u menopauzu, dok pojedine to doživljavaju vrlo burno. To zavisi i od psihe. Ako znamo da perimenopauza traje deset godina, jasno je da njima taj period veoma teško pada.
Na šta je tada žena sve osetljiva i čemu je podložnija?
Svaki deficit progesterona dovodi do bujanja endometrijuma, i smanjenja nivoa estrogena. Taj nivo estrogena može da se “pretvori” u lošiji, pa su u tom periodu češće pojave mioma, polipa i hiperplazije na materici, koji inače i dovode do obilnih krvarenja.
Da li je žena sklonija bolestima?
Jeste. Zbog svega ovoga žena može da dobije visok pritisak, da počne da pati od srčanih tegoba, jer je više ne štiti onaj hormonski status. Sve je to upozorenje da žene treba da počnu da vode računa o svom zdravlju još u dvadesetim.
O čemu treba najviše da se vodi računa u perimenopauzi?
O telesnoj težini. Jer svaka gojaznost može da dovede do hiperplazije materice. Masno tkivo je jedan veliki endokrini organ i u sebi proizvodi loš estrogen koji dovodi do promena na sluzokoži.
Koji su simptomi rane menopauze, a koji već odmakle faze?
U ranoj fazi javljaju se valunzi, napadi toplote, noćna znojenja, glavobolje i nesanice, zatim plačljivost, razdražljivost, zaboravnost. Takođe, može da dođe do suvoće kože i kose. Kad klimaks već uhvati javljaju se urogenitalne promene, dolazi do atrofije sluzokože. Zbog toga su i češće urogenitalne infekcije. Na kraju, mogu da se jave osteoporoza i kardiovaskularne bolesti.
Šta još taj loš estrogen može da prouzrokuje?
Kad dolazi do stalnog, konstantnog bujanja endometrijuma, benigne ćelije mogu, u jednom trenutku, da se pretvore u maligne.
Da li to znači da hormonsku terapiju treba započeti još u perimenopauzi?
Velike su kontroverze oko toga da li treba početi sa hormonskom supstitucijom odmah ili ne. U principu, mi se vodimo time kako se žena oseća. Ako ona ne može da prevaziđe ove tegobe, u početku savetujemo biljnu supstituciju, ali obavezno po savetu endokrinologa i ginekologa. Ako se pojave drugi simptomi, od kojih je najupečatljivija osteoporoza, hormonska terapija se svakako preporučuje. U svakom slučaju, sa hormonskom terapijom se počinje nakon godinu dana od prekida ciklusa.
Je li postojanje osteoporoze glavni razlog uzimanja hormonske terapije?
Ne, naravno. Ne treba ženu lišiti malih koncentracija hormona ukoliko joj to prija, ako joj terapija otklanja glavobolje, nervozu, razdražljivost, i druge tegobe i ako joj to omogućava kvalitetan život. Uostalom, hormoni koji se daju nazivaju se još hormonom lepote.
Može li nekako da se spreči nastanak osteoporoze?
Na prevenciji osteoporoze, zato, treba da se radi još u dvadesetim, unošenjem vitamina D, izlaganjem suncu i putem ishrane ribljeg porekla. Time može da se izbegne nastanak osteoporoze u klimaksu. Naravno, žene koje puše treba da se odreknu tog poroka, jer je dokazano da žene pušači lakše obolevaju od osteoporoze.
Ko ne sme da koristi hormonsku terapiju?
Ne smeju sve žene kod kojih postoji rizik za bilo kakvu promenu na dojci, kao i žene koje imaju probleme sa venama.
Koliko dugo se uzimaju hormoni?
Postoje tablete koje se piju do kraja života, jer su to veoma male koncentracije hormona. Ali, u principu, terapija se uzima dok god to ženi prija.
Da li su neophodna hormonska merenja?
Hormonski status može da odredi da li je žena sigurno ušla u menopauzu. Neravnoteža između dva hormona jajnika, odnosno ako su oni povišeni, znak je da prestaje rezerva u jajnicima i da se polako prekida ta veza između jajnika i hipofize.
Šta savetujete ženama koje osete prve simptome?
Najpre, treba redovno da posećuju ginekologa, a ako osete prve simptome, treba da se jave ginekologu ili endokrinologu. Trebalo bi da poseti i reumatologa koji će merenjem gustine kostiju da proceni da li je došlo do osteoporoze.
B92/presvega.blogspot.com
