Seksualna umetnost Stare Grčke često je koncipirana tako da navede posmatrača da preispita sopstvene seksualne prakse. U sred simpozijuma (starogrčka gozba na kojoj se raspravljalo i filozofiralo o različitim temama), recimo, učesnik gozbe podigao bi pehar ukrašen seksualnim umetničkim sadržajem koji bi ga naveo da pokrene debatu o, na primer, seksu sa prostitutkom (ako se to nalazi na slici) – što u to doba nije bilo tabu tema.
Dok bi tako razgovarali o ovoj temi, učesnik bi ispijao svoje vino, a na dnu pehara dočekala bi ga potpuna suprotnost od onoga o čemu je razgovarao – slika njegove verne žene koja sedi i čeka ga kod kuće.
Starogrčki pehari često su se na ovaj način igrali sa svojim “korisnicima” – spoljna strana zagolicala bi maštu scenom koju je korisnik nekada doživeo u stvarnosti, da bi ga na dnu čekala sasvim drugačija slika sa ciljem izazivanja određenog efekta iznenađenja i prosvetljenja. Pehar bi naveo čoveka da se zapita (na primer) “Imati ili nemati seks sa prostitutkom? Šta je ispravno?”.
Što više ulazimo u dubinu starogrčke erotske umetnosti, sve više izlazi na videlo činjenica da se u njoj ne radi samo o udovoljavanju seksualnim fantazijama i pornografiji, već o tome da čovek stalno treba da preispituje svoja dela u uverenja.
Novak Lukovac/newsweek.rs
