I eto, koristim priliku da se, u ime svih majki, smaračica ili ne, izvinim svima onima koje još nisu mame. Koje, htele to ili ne, slušaju priče o ojedima, kašicama i ršumu koji je dete ostavilo po kući. Izvinjavam se i u ime onih što misle da su rodile “čudesa”, jer, takve nerviraju sve redom.
Izvinjavam se i jer nas, često, gledaju u apa-drapa izdanju, u trenerkama umrljanim neznano kojim flekama, masne kose i verovatno misle kako one to sebi nikada ne bi dozvolile. I još misle da je srazmerno broju dece majka veća smaračica. Što više dece, veći stepen smaranja drugih.
Bože zdravlja, rekle bi babe, videćete kad budete imale decu. Kad je prvi put prigrlite na grudi i shvatite da je sve do tada bila samo igra. Kad zavolite koliko niste znale da je moguće! Kad osećanja počnu da kuljaju iz vas kroz suze. Kad napravi najsmešniju facu dok kaki u pelenu, a vama toplo oko srca, kao da je rešio matematičku jednačinu.
Za sve vas, drage moje, kad budete imale potrebu da se izjadate, isplačete ili objavite neku neviđenu radost, mi ćemo biti tu da podelimo to s vama, mladim mamama. Zadovoljno ćemo se smeškati i deliti savete i levo i desno.
