Vanredni izbori u Srbiji održavaju se danas. Lep dan da se podsetimo kako su i za koga Srbi nekada glasali.
Izbori u Srbiji imaju dugu tradiciju iako je prvih decenija od njihovog uvođenja zapravo bila reč samo o zamecima demokratije i izbornog prava.
Glasanje pod vedrim nebom
Skupštine se u Srbiji održavaju od početka 19. veka, ali poslanici nisu birani na izborima već su pozivani od vladara. Ove skupštine gotovo uvek su održavane pod vedrim nebom u prisustvu nekoliko hiljada ljudi. Na jednoj od njih, održanoj 2. februara 1835. godine donet je i prvi srpski ustav – Sretenjski.
Ipak, situacija se vremenom polako menjala, poslanici su ušli su zgrade, a politika je postala sastavni deo života građana Srbije.
Prilikom proglašenja nezavisnosti Srbije, 1878. godine, u zemlji su već delovale tri jake političke partije – liberalna, narodnjačka i radikalna. Istorijski,
najviše uspeha su imali radikali.
Tako su i izbori u današnjem smislu te reči polako postali praksa. U prvo vreme, glasalo se javno – birač bi došao na izborno mesto i tu se izjašnjavao po principu “koga hoće za poslanika”, a glasovi su se beležili i posle sabirali. Nije bio redak slučaj da jedan birač glasa za sve članove svog domaćinstva. Tek je ustavom iz 1888. godine uvedeno tajno glasanje kuglicama.
[fb_embed_post href=”https://www.facebook.com/Crno.beli.Beograd/photos/a.341141289275510.83120.146241745432133/652448031478166/?type=3&theater/” width=”550″/]
