Jednom je nešto rekla što mi nije bilo sasvim glupo, čak mi se skoro i dopalo, čak mi je bilo i simpaticno, što sam joj kasnije na određeni način stavio do znanja.
Da bi imala socijalno prijavio sam je kao kućnu pomoćnicu.
Sredio sam joj da popodne može čuvati i tuđu decu.
Često se dešava da potegnem do kuhinje samo da bih ručao, ne insistiram da mi se ručak uvek servira u postelji.
Dva puta sam joj galantno ustupio okrajak.
Od Nove godine oslobodio sam je obaveze da mi vraća žute metalne pare.
Mnoge obaveze sam preuzeo na svoja pleća: putovanja u inostranstvo, odlazak na godišnji odmor, izlaske u kafane, bioskope, pozorišta.
Brinem o njenom dostojanstvu. Trudim se da nikad ne povredim njenu ličnost:
Samo kad sedim ona stoji. Čim legnem ona može da sedne i nastavi sa radom.
Kad je gađam tanjirom i u najvećem besu pazim da ne okrnjim nov servis, za njeno dobro uveo sam plehane tanjire.
Da bih joj sačuvao ugled nikad je ne bijem pred decom i gostima.
Pošto nema potrebe da noge perem svaki dan, i njene obaveze su smanjene na dva puta nedeljno.
Naravno, to nije sve. Nikad nisam zadovoljan postignutim. Nikad neće biti dovoljno ravnopravnosti…
Matija Bećković
ljubavni-sastanak.com
ilustracija: Pixabay
