Od malena su nam govorili da koristimo magične reči: molim, hvala i izvini. Njihov uticaj je bio ogroman tada, jer smo mogli dobiti nagradu za svaki lepu reč. Bilo da se radilo o slatkišu, pohvali ili dužem ostanku vani. Ali šta je danas sa ovim rečima? Moć zahvalnosti kao da je negde usput nestala, jer smo počeli podrazumevati ljude, usluge i stvari.
Svi imamo važne i drage ljude u našim životima. Oni su ti koji su nas podržavali, bili uz nas u teškim trenucima, jednako kao i u našim uspesima. Zašto smo zaboravili reći hvala? Čini se da je nekada najteže ljudima zahvaliti i tražiti oprost. Lola je našla eksperiment zahvalnosti, koji je deo “Nauke o sreći” skupine autora u Soul Penkejku. Ideja čitavog eksperimenta je da napišete pismo zahvalnosti jednoj osobi i onda je nazovete telefonski i pročitate joj ga.
Nikada više društvenih mreža, nikada manje društvenosti, one prave, istinske i emocionalne. Previše se olako doživljavamo i mislimo da će biti vremena. Reći ćemo sutra, iduće godine, kad bude pravi trenutak i prava prilika. A činjenica je da se prilike stvaraju svakodnevno i trenuci proživljavaju. Na vama je da djelujete u skladu sa tim.
Ljudi umiru, hteli vi to priznati ili ne.
Ljudi putuju, sele se, odlaze nepovratno.
Ljudi imaju ponos i ne opraštaju sve i svima.
