Natovariš nekako pored najskuplje trenerke i versaće gaća u kofer slanine, par tegli domaćeg ajvara, ratluk i babin džem od šljiva, da ti ona strana zemlja malo zamiriše na zavičaj dok se ne navikneš. Ižljubiš se sa ženom, sitnom decom, rodbinom, prijateljima, mahneš komšijama i pođeš tamo daleko da obezbediš sebi i deci bolju budućnost.
Za koju godinu doćiće i žena sa decom i onda će vas sve skupa, dok se brčkate u bazenčetu lokalnog hotela, gde sasvim slučajno saznate da radi vaš drugar iz školske klupe, obuzeti gastarbajterska tuga. Faliće vam vam sve ono što ljudi najčešće navode kao stvari koje najviše nedostaju ljudima kad odu iz zavičaja:
Jezik
Dok smo u Srbiji usvajamo brojne tuđice kako bismo pred kolegama i poznanicima delovali pametnije i modernije, a onda naprasno, nakon par godina boravka u tuđini pustoj, počinjemo da se prisećamo i najopskurnijih reči izraza koje smo nekada davno slušali kod svojih baba i dedova. Skočimo ko opareni od sreće kada iz nekog prikrajka restorana, robne kuće, prodavnice iznenada začujemo svoj jezik. Uz obavezni poklič “Evo ih naši” poletimo u zagrljaj potpuno nepoznatim ljudima, koji nas prvo u čudu gledaju, pa onda i oni nabace širok osmeh, bez po nekog zuba. Razmenite po koju reč. Obavezno pitate “Kako je sada tamo? Jel Piksi i dalje ide sa frulicom po gradu? Jel ona mala cigančica i dalje prodaje ruže po Skadarliji?”. Oni sležu ramenima, kažu da ne znaju, jer su i sami tu već nekoliko godina… a čini vam se i kao da nemaju pojma o čemu trabunjate, nisu iz te priče…
Pozdravite se razočarano, pa svako na svoju stranu.
Rodbina i prijatelji
Teško je kada je porodica daleko od tebe, a još teže kada je ona na drugom kraju sveta. Počne da vas grize savest zbog svakog puta kada ste u tinejdžerkom dobu demonstrativno zalupili vrata kevi pred nosom, kada ste obećali da ćete doći u posetu, a jednostavno niste imali vremena ili vam je nešto drugo bilo preče. Nedostaje vam prisan odnos koji ste imali samo sa svojim pajtašima iz kraja, pred kojima ste u sred razgovora mogli da prdnete ko životinja, povratite dušu od alkohola, pa se čak i pobijete kada oko nečega ne možete da se složite, a da sve to ne poremeti vaše prijateljstvo.
Kafane
Nedostaju vam sve birtije, kafići i klubovi u kojima ste ostavili mladost i većinu svoje plate, dim koji se može seći nožem, vatanje pevaljki s masni prsti, naručivanje pesme znojavim tezgarošima, rakija, kafa i kisela voda – sveto kafansko trojstvo, skidanje do gaća kada vas pogodi pesma i geganje kući uz masan burek. Ovde je pušenje odavno zabranjeno u kafićima, za rakiju su čuli samo u filmovima, a samo neko je imao i to zadovoljstvo da je proba, pa je tri dana imao crne rupe i ne usuđuje se ponovo, gricka se integralno, pije se umereno i odgovorno, nema ništa na crtu i poverenje, svira neka taština praznine, pa ste i prestali da zalazite na takva mesta i rešili da se u potpunosti posvetite porodici i poslu… Ali vam i dalje đavo ne da mira, a jedan glasić u glavi često pevuši “Kafana je moja sudbina”.
Ovde saznajte KOJI SU LJUDI NAJSKLONIJI PREVARI
Piće i hrana
Kajmak, sir, pršuta, slanina, med, džem, začin C, vojnički pasulj, sarma, čvarci i kavurma, škembe čorba, krvavica, pečenje, pihtije, sok od paradajza, pljeskavice i ćevapi, ajvar, rakija… je nešto što nema da se kupi u supermarketima. Organska i domaća hrana je papreno skupa, pa predstavlja luksuz. Čak i da imate sve pare ovog sveta, ona jednostavno nema taj ukus koji pamtite iz detinjstva. U modi je sirovo povrće, kvalitetno meso se kupuje na grame, a na pomen zaprške ljudi rogače oči i gledaju vas kao samoubicu.
[otw_is sidebar=otw-sidebar-9]Gostoprimstvo
Da pređemo mi odma’ na ti, a ne da se tu nešto femkamo. Aj’ ulazi, nemo’ da se izuvaš, a ti ženo vadi ONAJ sira i rakije što čuvamo kada nam se sin oženi i odvedi decu kod tašte, gosti će da ostanu tri dana… Eee daleko su ta lepa vremena. Ovde samo razmišljam kuća poso’, poso’ kuća. Svi su nešto fini i kulturni. Ne grabe se za poslednje parče torte i nemaju vremena da svrate. Na slavu smo svi ko pokisli. Glođemo špargle i integralnu pogaču u tišini, a nema ni onog gosta koji glasno srče vruću supu, ni pijane rodbine da te greškom ljubi u usta, ni srdačnih baba da te bockaju brkovima.
Bezbednost
Kao i svuda u svetu ima kriminala i u Srbiji ali našim ulicama ljudi šetaju slobodno čak i po mraku dok je u mnogim državama nezamislivo da se šetaš gradom noću. Bilo da ste u okršaju sa zakonom ili mafijom, uvek možete naći nekoga ko poznaje nekoga da izgladi stvar. Napolju toga nema.
Kultura i običaji
Slaninijada, kobasicijada, slave, rođenja, krštenja, venčanja, vašari postoje još samo u našem sećanju, kao odjek nekog drugog, davno zaboravljenog života. Ovde u “civilizaciji” proslave su formalne, venčanja su tematska i njihova organizacija se prepušta stručnjacima, ljudi ćaskaju o vremenu i situaciji na berzi, vode računa da se ne prejedu, pod šator ulaze samo na kampovanju ili da gledaju cirkusku prdestavu. Umesto belog luka, za prehladu se krka paracetamol. Nema gde da okreneš prase ili jagnje. Odma ti zovu službu za zaštitu životinja. Kiso kupus im smrdi, dolaze odma sanitarci, vatrogasci, helihopteri, sveštenici i televizija… Ne igra se kolo i naravno nema sarme.
besnopile.rs
