Januar, februar, mart, april, maj, jun… Da li ste se nekada zapitali zbog čega koristimo rimske nazive za mesece, kada Hrvati sasvim normalno koriste svoje sopstvene narodne koje su koristili i pre hiljadu godina?
Ako jeste, prestanite da postavljate sebi to pitanje, pošto ga i Hrvati sami sebi postavljaju: zašto su oni jedini koji uporno odbijaju 21. vek. Zapravo, mnogi od njih se to pitaju, dok je drugima sasvim u redu sadašnje stanje, iako su praktično jedini evropski narod koji se toga tvrdoglavo drži.
Međutim, ako želite da se vratite u prošlost i pokrenete inicijativu da i mi vratimo naše sopstvene nazive koje smo koristili do duboko u 19. vek, paralelno sa crkvenim nazivima koji korespondiraju sa rimskim, evo naziva meseca koje treba da uključite u svoj program.
Januar je bio KOLOŽEG
a ime je dobio po loženju drva zbog hladnoće i kako bi se uvećala moć zubatog zimskog sunca. Februar se zvao sečko, po vremenu koje je zbog hladnoće karakterisala seča šuma. Mart se zvao derikoža, pošto je bio vreme kada su se domaće životinje ubijale zbog nestašice hrane na kraju zime.
April se zvao LEŽITRAVA
jer su ljudi napokon mogli da leže na travi nakon zime kada je ista bila pokrivena snegom. Maj se zvao cvetanj, po cvetanju biljaka i drveća. Jun se zvao trešnjar, po sazrevanju prvih voćaka.
Jul se zvao ŽETVAR
pošto je to bilo vreme za prvu žetvu. Avgust se zvao gumnik, pošto se tada žetva prenosila iz polja na gumno, mali horizontalni plato ograđen kamenom na kome se vršilo žito, ali takođe i mesto na kome su se ljudi sastajali radi druženja, dogovaranja i igre. Septembar se zvao grozdober, pošto se tada bralo grožđe.
Oktobar je bio ŠUMOPAD
vreme kada je lišće počinjalo da žuti, crveni i opada. Novembar se nazivao studen, zbog hladnog vremena u kasnoj jeseni i osećaja bliske zime koja je ili već u suštini došla ili će doći uskoro.
Decembar se nazivao KOLEDAR
i označavao je vreme kada počinju obredne procesije i narodni rituali u cilju dočeka Nove godine.
Telegraf.rs
