Drage moje devojčice, devojke, žene
Gledam vas dok se mimoilazimo po ulicama, marketima, autobusima, i moram vam iskreno reći: sve ste iste. Fabrički oštancovane, bez i mrve originalnosti. Sa brdo šminke, bez i malo stila, piše Luftika. Šta radite to od sebe?
Razumem ja da se prati moda, toga je uvek bilo i biće, jer moda i jeste da se prati, zar ne?
Ali… previše robujete nekim novim trendovima, zaokupljeni ste markama i brendovima, važnija vam je etiketa od onoga što bi trebalo da imate u sebi. Nalepile ste je sebi na čelo, još samo da krenete na neku pijacu da se što bolje prodate…
U stvari, već ste k’o na pijaci, je l’ vam to već neko rekao? Ako nije, evo ja ću.
I da se razumemo, ne mešam se ja vama u vaše oblačenje i šminkanje, nemam prava na to, samo vam kažem kao neutralni posmatrač sa strane kako to izgleda.
Niste prirodne, ni trunku ne izgledate tako. Kao neke lutke iz izloga ste, samo što neke više vučete na nakaradno nego na lepo.
Pre neki dan stojim u redu za kasom i devojka ispred mene priča telefonom. Završava razgovor i odmačinje ga od lica, kad vidim ja nešto joj nije u redu sa ekranom – sjaji nekako čudno, zbunjena sam.
Gledam šta je, kako ga je tako zeznula, kad ono, pola fasade joj je ostalo na njemu. Više šminke na mobilnom nego što bi meni trebalo za nedelju dana. Preterujete, ali ozbiljno vam kažem…nastavak na sledećoj strani…
