Ovo je istinita priča o osmogodišnjoj devojčici koja je znala da ljubav može biti čudesna. Njen mali brat trebalo je da umre zbog tumora na mozgu. Roditelji su bili siromašni, ali su založili svu imovinu i učinili sve da ga spasu.
Jedne večeri otac je rekao uplakanoj majci: „Ne možemo ovako dalje, draga. Mislim da smo došli do kraja. Našega sina može spasiti samo čudo.“
Devojčica je sve slušala pritajena u uglu sobe. Otrčala je u svoju sobu, razbila kasicu i tiho otrčala do obližnje apoteke. Strpljivo je čekala, a kad je došla na red, propela se na prste i pred apotekara sasula svoj sitniš.
„Šta ti treba, dušo?“ – upitao je apotekar.
„To je za moga brata, gospodine, jako je bolestan“.
„Nisam te najbolje razumeo“, reče apotekar iza pulta.
„Zove se Andrija. Ima nešto što mu raste na glavi, tata kaže da je gotovo, da ga samo Čudo može spasiti. Ja jako volim svoga brata, zato sam donela sav novac koji imam da kupim Čudo.“
Apotekar se tužno nasmešio i odgovori: „Ali mi ne prodajemo Čuda.“
Devojčica je odgovorila: „Ako nema dovoljno novaca, mogu još potražiti. Koliko košta jedno Čudo?“
U apoteci se zatekao visok i naočit čovek ozbiljna lica koji je sa zanimanjem pratio razgovor. Dok je apotekar nemoćno širio ruke, devojčica je skupljala svoje novčiće. Visoki čovek joj priđe i upita:
„Zašto plačeš, mala? Što se dogodilo?“
„Apotekar ne želi da mi proda Čudo i neće mi reći koliko ono košta. To je za moga brata Andriju, koji je jako bolestan. Mama kaže da mora na operaciju, a tata da to ne možemo platiti i da Andriju može samo Čudo spasiti. Zato sam donela sve što sam imala.“
„Koliko imaš?“, upitao je gospodin.
„Dolar i jedanaest centi… Ali znate“, doda tiho, „mogu potražiti još novca…“
Čovek se nasmeši. „Mislim da neće trebati. Čudo za tvoga brata košta upravo dolar i jedanaest centi!“ Jednom je rukom pokupio sitniš, a drugom nežno uzeo devojčicu za ruku. „Povedi me svojoj kući“, reče, „želim da vidim tvog brata i da razgovaram sa tatom i mamom. Možda uspemo pronaći Čudo koje im treba.“
Ugledan visoki gospodin i devojčica izađoše iz apoteke držeći se za ruke. Taj čovek je bio profesor Karlton Armstrong, jedan od najpoznatijih svetskih neurohirurga. Operisao je malog Andriju, koji se za nekoliko nedelja potpuno oporavio.
„Ova je operacija pravo čudo“, rekla je mama. „Pitam se samo koliko je koštala…“ Devojčica se nasmešila ne rekavši ništa, znala je da je Čudo koštalo dolar i jedanaest centi. Naravno, ljubav i vera Andrijine sestrice uračunati su u cenu.
balkanspress.com
