Lazar je, nakon oživljavanja, prema predanju, živeo još trideset godina kao episkop na Kipru. Kažu da se više nikada nije nasmejao, večito žaleći za raspetim Isusom.
Pored Vaskrsa i Božića, jedan od omiljenih praznika radosti jeste i Lazareva subota ili Vrbica. Ako ste se ikada pitali šta se to slavi na današnji dan i zašto neko kaže da proslavlja Vrbicu, a neko da mu je krsna slava Lazareva subota, ali i kakva je simbolika zvončića i vrbovih grančica na današnji dan, evo odgovora.
Lazareva subota ili Subota pravednog Lazara, u srpskom narodu još poznata i kao Vrbica, obeležava se još od 4. veka. Posvećena je vaskrsenju Lazara iz Vitinije koga je, prema predanju, Isus Hrist vaskrsao iz mrtvih četiri dana posle smrti.
Lazar je, nakon oživljavanja, prema predanju, živeo još trideset godina kao episkop na Kipru. Kažu da se više nikada nije nasmejao, večito žaleći za raspetim Isusom.
Njegovo ime ima jaku simobiku. Na jevrejskom jeziku “El-azar” znači “Bog je pomogao”.
Mošti Lazara počivaju i danas u Carigradu, gde su prenete 890. godine sa Kipra. U Kitonu kod Larnake, gde su ranije boravili ostaci, stajala je nadgrobna ploča sa natpisom “Hristov prijatelj”.
Deca se naročito raduju zvončićima koje im roditelji kupuju okačene o srpsku trobojku. Oni i njihovo zveckanje simbolizuju pobedu života nad smrću, kako Lazara, tako i Isusa koji će vaskrsnuti sledeće nedelje – na Uskrs.
Na ovaj praznik se deca svečano oblače i raduju se, jer je ovo njihov dan. Nose zvončiće oko vrata i vrbove grančice, pa se tako ovaj praznik zove još i Vrbica.
S obzirom da je ovaj praznik u vreme uskršnjeg posta, odrasli treba da su uzdržaniji – veruje se da nije dobro na Lazarevu subotu igrati i pevati.
U nekim krajevima Srbije sve do danas se zadržao običaj organizovanja povorke Lazarica na Vrbicu.
Reč je o neudatim, mladim devojkama koje, lepo obučene i bogato okićene, idu od kuće do kuće i pevaju. Domaćini ih pozdravljaju i daruju dimbolično tako dočekujući letnji period koji je pred nama.
Lazarice bi oblačile srpsku nošnju, a devojka koja je imala ulogu muškog Lazara oblačila bi svečanu devojačku narodnu nošnju.
Muški i ženski Lazar su par kao mlada i mladoženja, a simbolizuju proleće kad se priroda budi. Oni utiču na opštu plodnost i pevaju pesme za to. Lazarice obraćaju pažnju gde ima trudnica i dece, devojka za udaju ili mladić za ženidbu – pa onda one pevaju reči za plodnost.
Domaćica ih posipa žitom, koje je simbol plodnosti, one tada pevaju:
“Rodilo se, porodilo, celu zemlju natežalo”, a potom ih daruje novcem, pasuljem ili jajima.
Takođe, Lazareva subota je kod pravolavnih hrišćana rasprostranjena i kao krsna slava.
