Sređen dom, baš kao i uredan radni sto može da doprinese da i “u glavi” bude sređenije, um je fokusiran a misli bistre. Neki bi rekli da uredan dom sa minimalno stvari može da utiče i da život bude bolji.
Možda ste čuli i za tvrdnju da sve predmete koje niste pomerili sa mesta dve godine (niste ih koristili), i svu odeću koju niste obukli takođe dve godine – treba baciti, piše BIZLife.
Tarin Viliford (Taryn Williford) ima drugačiju strategiju, i na sajtu “Apartmenttherapy” pisala je o tome:
“Skoro sam se preselila u novi stan, i ponela većinu stvari iz prethodnog stana. Ceo taj proces selidbe pružio mi je priliku da prođem kroz stvari koje posedujem i odlučim da li želim da ih zadržim i ponesem na novo mesto, ili nađem novi “dom” za njih (u prevodu – kontejner).
Bilo je teško da odlučim šta ostaje a šta leti napolje, ali jedno pitanje mi je pomoglo:
Da sam sada u kupovini, da li bih ovo kupila?
Zamislite da ste u prodavnici, i da taj predmet, oko koga se premišljate, držite u ruci. Da li biste platili da ga donesete kući? Ako je odgovor “da”, onda znate šta treba da radite. Ali ako je “ne”, to je veliki razlog da predmet više ne bude u vašoj kući.
Može da se primeni na skoro sve – od odeće i dekora, do tehničkih uređaja i alata. To pitanje navešće vas da izvagate i još nekoliko dilema u isto vreme:
Ako vam više ne stoji dobro (kao stari par farmerki); ne bi trebalo da “kupujete”;
Ako je prošao “rok trajanja” (kao što je stari telefon); ne bi trebalo da “kupujete”;
Ako ne radi (kao neka sprava kojoj treba velika popravka, koja se maltene ne isplati); ne bi trebalo da “kupujete”.
Kada koristite ovu malu “mentalnu vežbu” da se oslobodite viška stvari, lakše je da vidite kakvu vam vrednost one donose (i da li uopšte imaju vrednost za vas).
I sa svakim pitanjem “Da li bih ovo kupio/la?”, sve ste bliži i bliži sređenom domu, umu i životu.”
