Već dugo se zna da mnogi zatvorenici ispoljavaju simptome psihopatije, ali do sada smo imali jako malo uvida u njihovo stanje. Zato je laboratorija dr Kila napravila jedinstven mobilni skener mozga. Opremljen je najnovijom tehnologijom koju možemo da zamislimo, smeštenom u kamion koji može da priđe i zatvorskim jedinicama najvišeg nivoa bezbednosti.
Ovu tehnologiju je koristio kako bi uradio dve vrste analiza na Duganovom mozgu: njegovu gustinu i funkciju.
– Brajanov mozak je mnogo manje gustine u sistemu koji zovemo paralimbički sistem – objašnjava on. – Paralimbički sistem je „centar ponašanja” mozga, koji uključuje regije mozga poznatije kao amigdala i prefrontalni korteks.
Naučnici odavno znaju da su ove oblasti povezane sa obradom emocija. U prošlom veku, ljudi sa oštećenjima mozga u tim oblastima proučavani su jer se njihovo ponašanje iznenada promenilo i postali su asocijalni.
– Smatramo da se ovi sistemi nisu razvijali normalno. Kod psihopata, izgleda, postoje nedostaci u razvoju ovih regija, koji mogu biti genetski nasleđeni – kaže dr Kil.
On je takođe pratio reakcije mozga Brajana Dugana na brojne uznemirujuće slike, kao što su lica ljudi u patnji, koje su mu pokazivane. Istovremeno je skeniran njegov mozak, kako bi testirali njegove funkcije.
– Brajan bi sišao sa skenera prilikom tih ispitivanja i rekao: „Imao sam problema da uradim onako kako ste tražili od mene”. Pravio je više grešaka nego što su drugi. To je deo obrasca u aktivnosti mozga koji pokazuje da psihopati jednostavno manjka emocionalnosti, na vrlo sličan način kao što nekima manjka intelektulanih sposobnosti. To znači da Dugan jednostavno nema pojma o zlu koje je uzrokovao. Kada pričate o njegovim zločinima, to je kao da ga pitate šta je jeo za doručak – kaže dr Kil.
Do sličnih rezultata došao je i kod mnogih drugih zatvorenika u zatvorima širom Amerike. Doktor Kil priznaje da ga i ne iznenađuje da mozak nekoga ko se toliko razlikuje i ko je asocijalan izgleda drugačije od mozgova drugih ljudi.
– Sada možemo da vidimo koliko se dramatično razlikuju njihovi mozgovi. To bi moglo da ima moćan uticaj na pravni sistem – kaže dr Kil.
Zato se postavlja pitanje šta bi pravni sistem trebalo sada da uradi povodom tih saznanja.
Istraživači kao dr Kil podstakli su debatu oko toga koliko bi pravni sistem trebalo da se menja i prilagođava onome što sada znamo o lošem ponašanju. Ova vrsta krivičnog prava poznatija je kao „neurozakon”.
To je kontroverzna vizija budućnosti u kojoj se moralni sud o kriminalnom ponašanju zamenjuje shvatanjem da neki kriminalci imaju bolestan mozak koji mora da se leči.
Ali, Dr Kil ne misli da će njegov rad dovesti do promena u suđenju nasilnim psihopatama poput Brajana Dugana. Umesto toga, on objašnjava da razumevanje psihopatije može da nas vodi ka drugačijim tipovima kažnjavanja – posebno ukidanju smrtne kazne za psihopate.
– Nadam se da će nauka o neuronima pomoći pravnom sistemu da razume da su ove individue poremećene i da se taj poremećaj može lečiti – kaže on.
Takvi tretmani ne bi trebalo da počnu tek pošto neko počini neki zločin. Umesto toga, dr Kil sa drugim naučnicima radi na tome da smisli intervencije za decu koja ispoljavaju naznake simptome, pre nego što se ti simptomi u potpunosti razviju.
pressonline.rs
