Nakon dve decenije od razvoda Sagan Luis se ponovo udala za svog bivšeg muža Toma Fontana. Čitavih 20 godina su živeli razdvojeno. Viđali su se povremeno, ali nisu bili par. Nešto ih je svih tih godina vuklo jedno drugome uprkos svim razmiricama i razlozima koji su doveli do razvoda.
Jednog dana su odlučili da se ponovo venčaju. “U ovim godinama sve ono što nas je mučilo i razdvajalo – karijera, ego, obaveze, tvrdoglavost… postalo je nevažno i otišlo je u drugi plan” – rekla je Sagan.
“Shvatio sam da Sagan volim više od sveg slobodnog vremena koje imam” – rekao je Tom i sa svoje 64 godine ponovo oženio svoju bivšu suprugu.
Sagan Luis je nekadašnja glumica, a Tom Fontana je višetruko nagrađivan pisac, producent i kreator TV serija uključujući “Odeljenje za ubistva,” “Oz” i “Bordžije.”
Njihov slučaj uopšte nije usamljen. Kroz ciklus venčanja razvoda i ponovnog venčanja prolaze mnogi parovi u današnje vreme. To su činile i mnoge poznate ličnosti poput Elizabet Tejlor, Ričarda Bartona, Natali Vud i Roberta Vagnera, Melani Grifit i Don Džonsona… Ideja reprize braka danas je veoma popularna. Njome se bavi i film “Zamka za roditelje” sa Meril Strip i Alekom Boldvinom u glavnim ulogama.
Ipak, to se ne dešava preterano često. Nejviše je onih razvedenih koji ne žele više nikada da čuju jedno za drugo i muče se da održe uljudan kontakt zbog dece.
Među onima koji odaberu da ponovo stanu na ludi kamen sa svojim nekadašnjim bračnim partnerima, najuspešniji su oni parovi koji su u prvi brak stupili izuzetno mladi, ubrzo se razveli, pa nakon mnogo godina opet rešili da se ujedine.
Mnogi od njih uleteli su u razvod (kao i u brak) bez mnogo razmišljanja i nisu računali da emocije koje jedno prema drugom imaju neće izbledeti. Bivši supružnik im je jednostavno previše nedostajao. Nakon brojnih godina koje su imali samo za sebe (da rade sve ono što u braku možda nisu mogli, jure karijeru, putuju, doškoluju se i sl.) i razmišljanja o tome gde su pogrešili i samoispitivanja, oni ulaze zreliji i svesniji u brak sa istom osobom po drugi put.
Tek gubitak voljene osobe neke ljude navede da se dublje zamisle nad sobom i svojim životom i da možda promene nešto kod sebe. Kada ljutnja nestane u stanju smo da novim očima sagledamo ono što smo imali. Ponekad procenimo da je to vrednije od sve “slobode”, obaveza i planova koje imamo. Ponekad nam je ta druga osoba ipak vrednija od ponosa i tvrdoglavosti i shvatamo da zarad sreće želimo da napravimo kompromis, promenimo neke sitnice i pokušamo ponovo…
Celu priču možete pročitati na nytimes.com
iluustracija: Pixabay
besnopile.rs
