Pred vama se nalazi fotografija bube ili preciznije – moljca, kojeg su inženjeri pronašli 9. septembra 1947. u kompjuteru Harvard Mark II, tražeći uzrok greške u sistemu. Iako se termin “bag” koristio i ranije u mnogim kontekstima, upravo ovaj moljac je zaslužan za njegovu popularizaciju kao sinonima za softversku grešku.
Termin “bag” korišćen je mnogo pre pojave kompjutera. Pripadao je žargonu inženjera i naučnika i označavao je nedostatak, defekt ili mehaničku grešku. U tim krugovima bio je poznat još u 19. veku. Tomas Edison ga je koristio u svom pismu iz 1878. godine. U njemu se kaže sledeće:
“Tako je bilo sa svim mojim izumima. Prvi korak je intuicija, onda dolazi ekspanzija, a zatim se javljaju teškoće – javljaju se brojni Bagovi (bube), tako se malene teškoće i greške nazivaju – i potrebni su meseci intenzivnog proučavanja, posmatranja i rada pre nego što se dosegne komercijalni uspeh, ili propast nastupi.”
Isak Asimov je takođe koristio pojam “bag” da opiše greške u sistemu kod robota u svojim naučno fantastičnim pričama i romanima.
Termin “bag” već uveliko koristimo kao sinonim za softversku grešku. U prošlosti se termin najviše vezivao za grešku kojoj se ne može direktno pronaći uzrok u ljudskom faktoru. Reč “bag” se koristila da opiše grešku koja nastaje misteriozno, sama od sebe. Jednom rečju, bag je u inžinjerskim krugovima bio ono što su gremlini bili u aero industriji.
Danas se termin “bag” koristi za logičku/matematičku grešku u programiranju koja promakne stručnjacima u procesu proizvodnje softvera.