Imate li problema s bolovima u donjem delu leđa? Verovali ili ne, vaši pršljenovi su nalik pršljenovima šimpanze. Saznajte šta to znači.
Da li ste znali da doktori ne mogu da razlikuju pršljenove šimpanze od pršljenova ljudi koji pate od bolova u donjem delu leđa?
Šimpanze ne mogu dugo da hodaju na dve noge jer je njihova kičma više prilagođena kretanju na četiri noge. Ljudi su, s druge strane, da bi mogli da hodaju na dve noge adaptirali svoj skelet, između ostalog i oblik kičme.
Međutim, ako je verovati naučnicima iz Škotske, Kanade i Islanda, nisu svi ljudi evoluirali u tom pravcu. Ispostavilo se da mnogi ljudi koji imaju problema s bolovima u donjem delu leđa imaju pršljenove koji su skoro isti kao kod šimpanze.
– Otkrili smo da pršljenovi ljudi koji imaju problema sa dikusom, po obliku mnogo više podsećaju na pršljenove naših najbližih rođaka, šimpanzi – objasnio je profesor Mark Kolard, jedan od istraživača.
Tokom istraživanja, naučnici su upoređivali pršljenove šimpanzi, orangutana i ljudi, onih koji su patili od bolova u donjem delu leđa, kao i onih koji nisu. Pršljenove šimpanzi, orangutana i zdravih ljudi bilo je lako razlikovati, međutim, jedva da se mogla uočiti razlika između pršljenova šimpanzi i ljudi s bolesnom kičmom.
Dakle, postavlja se pitanje, da li to znači da su judi s bolovima u donjem delu leđa manje evoluirali od ostalih? Pa, ne baš. Evolucija je kompleksan proces i postoje mnoge varijacije njenog pravca. Nisu se svi prilagodili na isti način. Oni ljudi čiji pršljenovi su slični šimpanzinim, i dalje imaju čitav niz drugih osobina koje ukazuju na dobru prilagođenost hodanju na dve noge.
Istraživači veruju da će ova studija pomoći lekarima da bolje razumeju, dijagnostikuju, leče i predvide probleme s donjim delom leđa. A trebalo bi i da baci svetlost na proces evolucije i razjasni kako smo se prilagodili hodanju na dve noge.
Telegraf.rs / MotherNature
