Govoriš stvari koje niko ne razume
Svi smo mi u nekom periodu prošli “niko me ne razume” fazu. Međutim, ti si ovo podigao na nivo životne filozofije. Ranije te je nervirala činjenica da tvoje društvo ne kapira o čemu govoriš. To te je čak i deprimiralo, činilo da se osetiš beskrajno usamljenim. Međutim, sada sve te ljude gledaš sa visine. Shvataš da je retko ko dovoljno inteligentan da shvati zaključke do kojih dolaziš i maštovit da sagleda svet na način na koji ga ti vidiš. Ponekad prosto uživaš u neprijatnoj tišini koja nastane kad dobaciš svoj komentar. Ipak, ako ovu svoju nadmenost zaista nemaš čime da potkrepiš (znanjem, obrazovanjem, logikom i sl…) moguće je da nisi zaista ispred svog vremena, već jednostavno brbljaš besmislice.
Najslađe se smeješ svojim šalama
Ponekad ti se čini da su ljudi beskrajno plitki, da im je humor totalno banalan i glup, da nemaju ni mrvice mašte, pa samog sebe najviše zabavljaš. Tuđe teme i interesovanja te beskrajno smaraju. Nikad se toliko slatko ne nasmeješ kao kad sam odvališ neku šalu. Sam si sebi najbolji zabavljač. To je ok, jer ti nikad zaista nije dosadno. Ipak, moguće je da previše vremena provodiš zatvoren u svoj svet.
Ti si maskota svog društva
Svi dobro znaju da ti definitivno nisi osoba koja će se ponašati normalno i odgovorno prilikom izlaska u grad. Veća je verovatnoća da ćeš sutra završiti na JuTjubu, nego da će na tebe moći da se oslone. Nikad ne bi krenuo negde sa idejom da baš ti budeš trezan da razvezeš ljude kući. Svi od tebe očekuju da se toliko napiješ da napraviš opšti cirkus. Ti si taj koji će pokazati golu guzicu pred punim autobusom pospanih ljudi koji odlaze na posao. Jedno je sigurno, sa tobom nikad nije dosadno. Ti si taj koji radi sve ono što drugi ne smeju, a možda potajno žele. Radiš stvari od kojih bi druge bilo blam, eto tako. Tebe nije blam. Oslobođen si takvih gluposti kao što su društvene norme, nametnuti moral… Igraš kao da te niko ne gleda. Ionako se niko za sto godina ničeg od ovog neće sećati. Ti se nećeš sećati već sutra!
Ti si taj koji će se isplaziti životu u lice kada te pritisne nevoljama. Gledaćeš bez straha u njegove čeljusti koje nas melju od trenutka kada prvi put ugledamo svetlost dana i smejaćeš se i pevaćeš kada bi svako normalan plakao, jer znaš da se odavde niko živ izvukao nije…
