Verovatno ste sijaset puta čuli izraz, odnosno idiom “Kom opanci, kom obojci”, a evo i kako je nastao, odnosno šta tačno znači.
Da bi se razumeo izraz “kom opanci, kom obojci”, potrebno je, pre svega, znati šta su to opanci, a šta obojci.
Za opanke uglavnom svi znamo – to je laka seljačka obuća što se kaišima ili oputom uz noge priteže, pa se zato i kaže, kad se na put kreće, da treba “pritegnuti opanke”. Posebno su poznati srbijanski opanci, tzv. “šiljkani”.
Što se obojaka tiče, retko ko zna nešto o njima, posebno mlađi svet, jer obojci se u nas odavno već ne nose. To su bili uvijači za noge, što su se nosili umesto čarapa: obični komadi tkanine u koje su se uvijala stopala da ih opanci ne bi nažuljali. Obojcima su nazivani i ulošci od sukna koji su se podlagali u opanke, a kasnije i u cipele.
Što se samog značenja tiče, ono je – barem onima koji upotrebljavaju taj izraz – sasvim jasno! Objašnjenje je i u rečenicama našeg savremenog jezika, npr. u Rečniku Matice srpske, gde stoji da izraz kom(e) opanci, kom(e) obojci, ili obrnuto: kom(e) obojci, kom(e) opanci, znači: “ko šta dobije, izvuče, kako ko prođe (u nekom sukobu)”. Matešić u “Frazeološkom rečniku” uz to dodaje: “pa kako bude”, “kako ispadne” i navodi dva karakteristična primera:
“Napravi se Kosovo… Pa kome opanci, kome obojci!”
Jasno je, dakle, da se izrazom kome opanci kome obojci iskazuje mogućnost ishoda nekog sukoba u koji se svesno ulazi, s mogućnošću da se prođe dobro (tj. da se dobiju opanci, ili da se ostane u opancima), ali i rizik da se izgubi (tj. da ti ostanu samo obojci, ili, još verovatnije, da ostaneš samo u obojcima, pošto te ubiju i izuju). Ovo poslednje mogao bi biti i izvorni smisao izraza o kome je ovde reč.
A šta kaže Vuk?
Vuk Karadžić u “Srpskim narodnim poslovicama” daje ovakvo objašnjenje:
“Kom obojci, kom opanci. Kad se kazuje da će se ko s kim pobiti ili svaditi, pa ko bude jači ili ko šta dokopa. Valja da su se negda dvojica otimali oko obuće, pa je jedan ugrabio obojke, a drugi opanke.”
Ovo objašnjenje takođe deluje uverljivo.
“U svakom slučaju, bolje je u kakvoj otimačini dobiti opanke (koji su vredniji) nego obojke, kao što je bolje u borbi na život i smrt (jer naš frazem upravo podrazumeva takvu, oštru borbu) ostati u opancima, dakle živ, nego bez opanaka – mrtav i izuven, tj. samo u obojcima”, pisao je Milan Šipka u izdanju Prometeja iz Novog Sada.
Nadamo se da smo vam malo razjasnili ovu dilemu, ukoliko je uopšte i postojala kod nekih.
ekapija.com / BKTVNews
