Prema starom narodnom verovanju, vreme od 1. marta pa do Mladenaca, odnosno 22. marta zove se “zajmljeni dani”, jer su, prema verovanju naših starih, pozajmljeni od marta, a kako se ta pozajmica desila objašnjava sledeća priča koja se prenosi s kolena na koleno.
Jedna baba pošla je krajem februara jedne godine sa kozama u čobansko naselje na Staroj planini. Na put je pošla obučena u devet kožuha. Međutim, kada je došla do planine, vreme se promenilo, dunuo je severac i počela je da pada sitna kiša sa susnežicom.
Tada je baba rekla: “Serem Sečka na bradečka, moji jarići sve pedoročići”. Sečko je, inače drevni srpski naziv za februar.
reklame
Kada je sečko to čuo, pozajmio je od marta devet dana i pustio lapavicu (vodenkasti sneg). Babi se tada jedan od devet kožuha toliko nakvasio da je morala da ga baci. Lapavica je bivala sve gora i gora, pa je tako baba ostala bez svih devet kožuha, i na kraju se smrznula i skamenila zajedno sa kozama.
Narod veruje da i danas tako okamenjeni stoje na Staroj planini.
loading...