Svoj brak sam smatrala normalnim, iako me je muž skoro svakodnevno maltretirao. Za svaku sitnicu sam bila spremna da platim danak.
U braku smo bili 11 godina sve do momenta kada sam na nagovor sestre ostavila voljenog čoveka.
Pre braka smo se zabavljali 2 godine i on je bio divan i pažljiv prema meni, ali to se promenilo čim smo se venčali. Od kad sam popisala kod matičara moj život se momentalno pretvorio u pakao.
Osećala sam se kao zatvorenik nekog opasnog i brutalnog zatvora ali sam ipak trpela žestoke batine zbog ljubavi. Barem sam ja ubeđena da je to ljubav…
Mnogo puta me je tukao zbog sitnica i nanosio mi telesne povrede. Četiri puta sam završila u urgentnom centru, ali uvek sam mu se vraćala a on je postajao sve nemilosrdniji i nemilosrdniji… Nije mi dozvoljavao da izlazim, da se družim sa prijateljima, a o izlasku na piće nisam smela ni da sanjam. Jednostavno sam morala da budem njegov rob u kući koji mora da mu ugađa sve i za svaku greškicu sam bivala kažnjena batinama.
Sada kada se okrenem i pogledam svoj brak koji je bio pakao, mogu da kažem da više nikad ne mogu da volim. Svakog muškarca gledam drugačije posle njega.
Živela sam u nekoj magiji i nisam imala pravu sliku o tome šta mi se dešava i kakav treba zapravo da izgleda jedan normalan brak.
Uz sestrinu pomoć sam skupila hrabrosti da pobegnem od njega i tražim razvod. Mislila sam da će mi praviti velike probleme, ali nije. Bilo je lako otići od takvog monstruma.
Poruka muškarcima koji tuku žene bi glasila: JEDITE GOMNA VELIKOM KAŠIKOM I CRKNITE!
besnopile.rs
