Sasvim sam sigurna da niko od nas nikada nije bio ok sa činjenicom da mu se telefon nađe u tuđim rukama. I još više mogu da tvrdim da gotovo svi mi ponekad, ili često, imamo neviđenu želju da zavirimo baš u taj neki telefon, prelistamo poruke, listu poziva, vreme… Mada znam da većina muškaraca jasno i glasno, kad god im se ukaže prilika, eksplicitno izgovara rečenicu kako ih tuđi telefoni, priče i živote ne zanimaju, tako znam i da mnoge devojke pametno prećute komentar tog tipa. Prećute i gledaju kako da se dokopaju svega što ih interesuje. Naravno, da ne bude nekakve zabune, ovde govorim o čeprkanju i zvirkanju u telefon osobe sa kojom se viđamo, imamo vezu, sex i tome slično. Ipak mislim da je suština jednaka bez obzira da li se radi o muškarcu ili devojci – ukoliko postoji sumnja, postoji i ogromna želja da se dođe do istine.
Međutim, verovali ili ne, znam za jedan potpuno bezopasan primer čeprkanja po tuđem telefonu. Zapravo, i sama sam bila akter te priče. Pre mnogo godina zabavljala sam se sa momkom čiji se drug sviđao mojoj drugarici. Nas dve smo u to vreme bile klinke i smislile smo genijalan plan da uzmem momkov telefon, naravno kada on to ne može da primeti i nađem broj telefona ovog koji se sviđa mojoj drugarici. Kao što sam rekla, to je bilo davno, u vreme veoma glupavih telefona, čiji je ekran svetleo neko duže vreme nakon obavljenog „posla“. Ja, doživotno nesposobna sa tehnikom, ni sama ne znam kako sam uspela da nađem imenik u tom telefonu i zapamtim željeni broj. Bila sam u frci kao da falsifikujem sopstveni pasoš ili tako nešto. Ali srećom, sve je prošlo kako treba i moja drugarica je to veče dobila što je želela. Kasnije se ispostavilo da bi bilo bolje da sam mu prelistala poruke, ali… bila sam klinka i nikada mu to nisam oprostila.
Danas je potpuno drugačija situacija i mnogo je sve komplikovanije. Postoji bezbroj četova i telefoni su postali prepametni. Iskreno, ja to ne bih ni pokušavala, jer ne znam ni da se snalazim sa tim uređajima. Međutim, nedavno mi je drugarica saopštila kako je raskinula sa momkom jer mu je u telefonu pronašla poruke u kojima je skontala da on ima još jednu devojku. Ja sam je bledo gledala, jer u takvim situacijama ne znam drugačije da reagujem a ona mi je rekla: „Šta me tako gledaš?! Pa to čeprkanje po telefonu ti je danas umesto njuškanja košulje i traženja tragova karmina na odeći!“. Pa slažem se, u pravu je. Da se zaustavila na terijerskom zagledanju njegove odeće, verovatno bi joj trebalo mnogo više vremena da otkrije istinu.
Druga moja drugarica, opet, jednom je zaboravila telefon kod momka i kada joj ga je sutradan vratio, on se više nikada u životu nije javio. Mi znamo da ga ona nije varala, a on se kleo u sve svoje da telefon nije pipnuo. Ja sam jednostavno znala da će on nju tada ostaviti – suviše je bio iskompleksiran i bilo je jasno kao dan da je verovatno dobrih 12 sati potrošio na listanje njenog telefona, tumačenju svakog sms-a i pravljenju filmova u svojoj glavi.
Kada postoji nesigurnost onda se svaka reč i svaka rečenica mogu tumačiti na više načina, a najčešće sve to ide u pogrešnom smeru. Iskreno, ne bih volela da se nađem u situaciji da mi neko čeprka po telefonu jer je to nešto moje, a ne nešto što delim sa svojim momkom – nije to naš telefon, nego je moj! Takođe, evo još iskrenije kažem, ne bih volela ni da se nađem u situaciji da mi je njegov telefon „na izvol’te“ jer ne znam da li bih odolela, i ne znam da li bih volela da pročitam nešto što mi se ne sviđa. To je đavolja rabota, kažem vam!
Ako mogu da biram, onda biram da imam makar trunčicu privatnosti koju će moj momak poštovati i tada ću se i ja tako ponašati prema njemu. Ali ako posumnjam da me vara… ne garantujem!
muslimagazin.com
