Pored onih najčešćih – straha od izmicanja tla, straha od glasnog zvuka, straha od visine, straha od nepoznatog… – svako od nas ima još po koji.
Od toga koliko strahova imamo važnije je kako se sa njima nosimo. Mnogi ljudi su svesni svojih strahova, ali beže od njih, umesto da se sa njima suoče.
Svaki čovek ima instinkt za preživljavanjem. On je utisnut u naš genetski kod i nije ga briga za naše želje. On ima samo jedno “na umu” – da nas spasi od opasnosti kako bismo preživeli.
Kada naš organizam detektuje opasnost, mehanizam preživljavanja se budi i stvara nam osećaj straha. Tera nas da donosimo odluke na osnovu straha. Ovo za cilj ima samo jednu stvar – našu bezbednost. Bezbednost čak i po cenu naše sreće.
Ovom instinktu nisu bitne naše želje, naši ciljevi, šta volimo i čemu težimo u budućnosti. Bitan je samo opstanak. Preživljavanje, a ne život.
Iako je ovaj instinkt veoma koristan i efikasan u spašavanju naših života, ukoliko se suviše često za njime povodimo i na njemu zasnivamo baš sve životne odluke, možda ćemo živeti duže, ali vrlo lako možemo izneveriti prvenstveno sebe, pa i one koji su nam bliski i koje volimo.
Provodeći čitav život u zoni sigurnosti, propustićemo svaku priliku da ostvarimo svoje potencijale i budemo srećni. Zato je bitno pronaći svoju unutrašnju vatru, pokretač koji nas tera da se sa strahovima suočavamo. Motiv da odluke ne donosimo na osnovu straha, već na osnovu ljubavi. Motiv da izađemo iz zone sigurnosti, ali i mudrost da spoznamo kada ipak treba da poslušamo svoj strah.
Naša reakcija na instinkt preživljavanja treba da postane stvar naše svesne odluke, kako bismo uzeli život u svoje ruke.
Kad god uhvatite sebe da mislite “Suviše sam ja mator da sada počinjem sa tim”, ili vas strah savlada na putu ka ostvarenju ciljeva, setite se ovih mudrosti:
- “Amerikanci su po prirodi apokaliptični. To je zato što imamo previše svega, zato živimo u smrtnom strahu da će neko to sve uzeti od nas” – Stiven King
- “Lako opraštamo detetu koje se boji mraka; stvarna tragedija života je kada se čovek boji svetla”. – Platon
- “Uvek radi onog čega se plašiš“. – Emerson
- “Najveća spoznaja do koje čovek može da dođe, najveće iznenađenje je otkriće da on može da uradi ono za šta je mislio da je nemoguće”. – Henri Ford
- “Samo kada prestanemo da se plašimo, počinjemo da živimo” – Doroti Tompson
- “Onome ko se plaši, šuškanje se stalno pričinjava”. – Sofokle
- “Uplašeni smo samo kada nismo u harmoniji sa samim sobom. Ljudi su uplašeni zato što nisu iskreni prema sebi“. – Hermann Hese
- “Pre ću dati svoj život, nego se plašiti da ga izgubim”. – Lindon B. Džonson
- “Naučio sam da hrabrost nije odsustvo straha, već trijumf nad njim. Hrabar čovek nije onaj koji se ne plaši, već koji pobeđuje strah”. – Nelson Mandela
- “Strah od smrti proizilzi iz straha od života. Čovek koji živi ispunjenim životom spreman je da umre bilo kada”. – Mark Twen
- “Strah je glupost. Kajanje takođe“ – Merlin Monro
- “Sumnjao sam u sebe. Imao sam nesigurnosti. Osećao sam strah od neuspeha. Bilo je noći kada sam se pojavljivao u areni i razmišljao sam u stilu: “Bole me leđa, noge mi klecaju, kolena žigaju. Ne osećam ih, samo želim da se odmorim.” Svi imamo sumnju u sebe. Ne poričite to, ali se ne predajte. Jednostavno prihvatite”. -Kobi Brajant
- “Hrabrost je kada podnesete strah samo jedan minut duže“ – Džordž S. Peton
besnopile.rs / lifecoachcode.com
