Prošla je 41 godina od tragedije zbog koje je plakala cela bivša Jugoslavija, a da se nikada ne zaboravi potrudio se i Zdravko Čolić svojom pesmom “Ona spava”.
Čolić je svoju pesmu posvetio Milici Kostić koja je 1974. godine bežeći od grupe silovatelja skočila sa 11. sprata zgrade, Rubinove kule u Kruševcu, sačuvala svoju nevinost na najtragičniji način i tako otišla u legendu.
Tragedija je šokirala tadašnju kruševačku i jugoslovensku javnost, otvorila mnoga pitanja i dileme o “ćuti i trpi” mentalitetu i uopšte položaju žena u našem društvu.
U Kruševcu su tada organizovane demonstracije protiv nasilnika koji su kasnije osuđeni na višegodišnje zatvorske kazne.
Podatke o samom događaju u stanu istražni organi su prikupili iz saslušanja i svedočenja koja je dalo osam osoba. Kažemo osam jer je, pored sedam izjava, svedoka data i još jedna – u bolnici je progovorila i Milica.
Tog jutra, u ponedjeljak 2. septembra, Milica se pozdravila sa roditeljima, pokupila nešto stvari i krenula u Kruševac. Stigla je oko sedam i petnaest ujutru, svratila u stan a potom otišla u školu.
Pošto je u školu stigla mnogo ranije pre časa razrednog starešine, imala je vremena da malo prošeta, što je i učinila. U Kruševcu je bila gužva, od mnoštva đaka koji su išli na upis prvog školskog dana. Upravo time su i bili stimulisani pomenuti zlikovci, koji su izašli u grad sa namerom da u stan dovedu neku od učenica.
U međusobnom razgovoru, oni su učenice koje dolaze u Kruševac u jesen, radi škole, potcenjivački zvali: “jesenčići”.
Mladići su se obreli u glavnoj ulici grada, između spomenika i Crkve Svetog Đorđa.
U jednom momentu pažnju im je privukla lepa devojka, kestenjaste kose, koja je naišla sama, razgledajući izloge.
Oni je do tada nisu poznavali. Posle kraćeg domunđavanja, pala je odluka da joj priđu.
Jedan od njih se odvojio, sustigao je i zaustavio posle pređenih 15-ak koraka. Odmah ju je zamolio da mu učini uslugu i iz određenog stana pozove njegovu devojku Draganu, koju on sam ne može da pozove jer su njeni roditelji strogi.
O sebi je ostavio utisak kao o bezazlenom i dobronamernom mladiću. Sve to je učinio tako lukavo i prepredeno da Milica nije posumnjala u njegove loše namere. Ne sluteći da se radi o podmukloj prevari, voljna da pomogne drugome, Milica je pristala, te su se okrenuli i pošli prema fontani koja se nalazi ispred Crkve Svetog Đorđa, a u nastavku prema soliteru.
Milica je usput mladiću rekla odakle je. Teško je oteti se utisku da se ovde radilo o već više puta oprobanom triku. Prema spontanoj i sinhronizovanoj radnji ovih mladića, očigledno je da su dobro poznavali tok prevare.
Dakle, plemenita i dobronamjerna djevojka je nasela i pristala da mu pomogne i oni su krenuli zajedno. Obesni mladići nisu mogli da sanjaju da je ovo bezazleno dete – Milica Kostić za njih bio najnesrećniji izbor koji su mogli da naprave.
