Mila moja majčice,
Evo, već je 4. godina otkako sa tobom mogu da razgovaram jedino u snovima i u svojim mislima. Toliko toga se promenilo otkad te nema, a meni se čini kao da si i dalje tu, samo te ne vidim. I sve što radim, radim onako kako bi ti želela i sa mnom se ponosila. I možda zvuči suludo, ali sve se nadam da me odnekud gledaš …
Ali kad padne noć ja, majko, i dalje samo o jednom razmišljam – kako si sa ovog sveta otišla bez ikog svog i to me proganja. Ne mogu sebi da oprostim što tad nisam bio kraj tebe, što nisam tog dana čuo telefon kada su hteli da jave da ti je pozlilo, što sam prekasno stigao u bolnicu… Sve si mi, majko, pružila a ja kao da sam te izdao. I koliko puta sam samo taj dan vrteo u glavi, šta bi bilo da sam stigao bar 10 minuta ranije, makar da sam kod kuće ostao pa te ne bi našle komšije već ja i da li bi možda i sada bila živa da je bilo tako… I sa svakim novim danom u kojem te nema shvatam koliki su tvoja ljubav i požrtvovanje bili, šta si za mene sve činila ne bih li postao čovek koji danas jesam. I sve to sama, jer imali smo samo jedno drugo. I što više vremena prolazi, to mi se sve više čini da niko ne može da voli toliko čistom i iskrenom ljubavlju osim majke. Svi ostali kao da se prave da te vole samo iz koristi i dok im trebaš.
Nisam više dečak, sad sam čovek. Nadam se, baš onakav kakav bi želela da budem. A ti kao da si svuda- kad se u ogledalu pogledam pa vidim tvoje oči i usta, kad uđem u sobu pa mi pogled pređe preko fotelje u kojoj si odmarala… Još uvek čuvam sve tvoje stvari, čini mi se, ako malo dublje udahnem, još uvek mogu da osetim tvoj miris. Lažu ljudi da vreme leči sve. Ne leči, samo tuga menja oblik. Dao bih 5 godina svog života za još 5 minuta sa tobom, da mogu ti kažem koliko te volim, koliko sam ti zahvalan na svemu, kolika si mi podrška bila i kako ja nikad ne bih postao to što jesam bez tebe. Ali, 5 minuta bi bilo malo… Ma, dao bih sve što imam da mogu još samo jednom da te zagrlim čvrsto. I da te zamolim da mi oprostiš što sam te ostavio samu kad sam ti bio najpotrebniji, kad već sam sebi ne mogu. Ono u šta sam siguran je da ćeš i ti živeti dokle god i ja postojim.
Tvoj Jovan
besnopile.rs
