“Radoznalost je ubila mačku”, a ni ti se ne osećaš baš najbolje…
To je u ljudskoj prirodi. Radoznalost ume da bude neizdržava. Ponekad nismo u stanju da prestanemo da uhodimo bivšeg dok nam od toga bukvalno ne pozli.
Zašto to sebi radimo? Zamaramo se brutalno realnim stvarima od kojih nemamo nikakve koristi ni sreće. Zašto jednostavno ne ostavimo prošlost tamo gde joj je i mesto – daleko iza sebe? Zašto je tako teško dići ruke od nečega što je već propalo?
reklame
Ne, mi moramo sami sebi još malo da kopamo po ranama. Čovek mora da se češe kad ga zasvrbi, a ovaj svrabež je najgori od svih, zar ne?
loading...
