Gde sme da se parkira a gde ne sme: Ako auto odnese “pauk”, ceh može da bude veoma papren. Stoga ćemo pokušati da rešimo najčešće nedoumice, kao i da podsetimo vozače gde ne sme da se parkira.
Trotoar – iskonska dilema
Ne smete da parkirate na trotoaru, osim ako je to dozvoljeno (regulisano) saobraćajnom signalizacijom, i ako na trotoaru, kada je vozilo parkirano, ostane slobodan prolaz za pešake najmanje širine 1,60 metara, koji ne sme biti uz ivicu kolovoza.
Koliko prostora mora da se ostavi drugim vozilima?
Zabranjeno je parkiranje na delu puta gde bi širina slobodnog prolaza od parkiranog vozila do neisprekidane (pune) linije na kolovozu, suprotne ivice kolovoza ili neke prepreke na putu bila manja od tri metra.
Dakle, morate da ostavite minimum tri metra prostora drugim vozilima da mogu bezbedno da prođu pored vašeg.
Minimalna udaljenost od raskrsnice?
Nije dozvoljeno parkiranje na raskrsnici, kao ni na udaljenosti manjoj od 5 metara od raskrsnice.
Međutim, ako je reč o jednosmernoj ulici, dozvoljeno je parkiranje i na odstojanju manjem od 5 metara nakon raskrsnice, posmatrano u dozvoljenom smeru kretanja u toj ulici. To znači da u jednosmernoj ulici smete da parkirate odmah uz raskrsnicu tek kada je prođete, ne pre nje.
Minimalna udaljenost od zebre?
Podrazumeva se da ne smete da parkirate na pešačkom prelazu (zebri), ali ne smete ni na udaljenosti manjoj od 5 metara od njega.
Međutim, ako je reč o jednosmernoj ulici, dozvoljeno je parkiranje i na odstojanju manjem od 5 metara nakon pešačkog prelaza, posmatrano u dozvoljenom smeru kretanja u toj ulici. To znači da u jednosmernoj ulici smete da parkirate odmah uz pešački prelaz tek kada ga prođete, ne pre njega.
Isto važi i za prelaz biciklističke staze preko kolovoza.
Gde ne sme da se parkira?
Osim gore navedenih mesta, ne smete da parkirate ni:
1) na stajalištu za vozila javnog saobraćaja, kao ni na udaljenosti manjoj od 15 metara ispred i iza oznake na kolovozu kojom je stajalište označeno
2) na prelazu puta preko železničke pruge ili tramvajskih šina, kao ni na udaljenosti manjoj od 5 metara
3) u blizini železničke pruge ili tramvajskih šina ako se time ometa prolazak voza ili tramvaja
4) u tunelu, podvožnjaku, galeriji, na mostu i nadvožnjaku
5) u blizini vrha prevoja ili u krivini gde je preglednost puta nedovoljna ili se obilaženje vozila ne može obaviti bezbedno
6) na mestu na kome bi auto zaklanjao saobraćajni znak
7) na biciklističkoj ili pešačko-biciklističkoj stazi, odnosno traci
8) na putu na kome su kolovozne trake fizički odvojene, osim ako je to dozvoljeno saobraćajnim znakom
9) iznad priključka na vodovodnu mrežu i ulaza u kanalizaciju ili drugu mrežu komunalnih službi
10) na mestu na kome bi se onemogućio pristup drugom vozilu radi parkiranja ili izlazak nekom već parkiranom vozilu
11) na pešačkoj stazi, odnosno na delu trotoara koji je namenjen za kretanje lica sa posebnim potrebama
12) na trgovima, na pešačkoj zoni i protivpožarnom putu
13) na pristupnoj saobraćajnici, kolskom prolazu između stambenih zgrada, odnosno prolazima u blokovima naselja
14) na saobraćajnicima van uličnih parkirališta koje povezuju parking prostore i stambene zgrade sa drugim saobraćajnicama
15) na kolskom ulazu, odnosno izlazu iz zgrade, dvorišta ili garaže
16) na saobraćajnoj traci za uključivanje, isključivanje, zaustavnoj traci, saobraćajnoj traci za vozila javnog prevoza i tramvajskoj baštici
17) na parking mestu za vozila osoba sa invaliditetom
18) na parking mestu koje je rezervisano za vozila određenih korisnika
19) na površinama na kojima je saobraćajnim znakom zabranjen saobraćaj vozila.
Šta je sa zelenim površinama?
Na zelenim površinama zabranjeno je parkiranje. Naime, lokalne samouprave mogu da zabrane parkiranje i na drugim mestima/površinama, osim gore navedenih po Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima.
Na primer, Grad Beograd je parkiranje na zelenim površinama regulisao Odlukom o komunalnom redu, u čijem Članu 23 piše:
U cilju zaštite površina javne namene i površina u javnom korišćenju zabranjeno je kretanje, zaustavljanje ili parkiranje vozila na javnoj zelenoj površini, zelenoj površini oko objekta javne namene i zelenoj površini u javnom korišćenju.
Što se tiče kazne, u istoj Odluci piše:
– Novčanom kaznom od 25.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ako se kreće, zaustavlja ili parkira vozilo na javnoj zelenoj površini (parkovi, spomen parkovi, zelene površine na skverovima, trgovi i pjacete, zelene površine duž i u okviru puta) i na zelenoj površini oko objekta javne namene.
– Novčanom kaznom od 15.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ako se kreće, zaustavlja ili parkira vozilo na javnoj zelenoj površini (travnjaci, drvoredi i drugi zasadi, zelene površine duž obala reka i drugih vodenih površina, pošumljeni tereni, rekreacione površine i dr.) i na zelenoj površini u javnom korišćenju;
Da li auto sme da se parkira na ulici izvan naselja?
Prema Članu 64 ZOBS, sme:
“Na javnom putu van naselja, vozač koji parkira vozilo dužan je da uvek kad za to postoji mogućnost, parkira vozilo van kolovoza”.
Dakle, dozvoljeno je, ali ako postoji mogućnost da ga parkira van kolovoza, tj. da ga skloni s puta, onda je vozač dužan to i da učini.
Razlika između zaustavljanja i parkiranja
Razjasnimo i razliku između zaustavljanja i parkiranja.
Po zakonu, zaustavljanje je svaki prekid kretanja na putu u trajanju do tri minuta, pri čemu vozač ne napušta vozilo.
Naravno, ne računa se prekid kretanja zbog postupanja po saobraćajnom znaku ili pravilu.
Stoga, izađete li iz automobila, računa se da ste ga parkirali, bez obzira na to koliko dugo provedete van njega. Na primer, izletite „na brzinu“ da kupite cigarete na kiosku, a auto ostavite na putu sa upaljena „sva četiri“ – smatra se da ste auto parkirali.
Ili ako ostanete u autu, ali stojite na putu duže od tri minuta – smatra se da ste auto parkirali.
Uopštena zabrana
Član 62 ZOBS kaže da: “Vozač ne sme da parkira vozilo na mestu na kome bi ono ugrožavalo bezbednost drugih učesnika u saobraćaju ili predstavljalo smetnju za normalno odvijanje saobraćaja ili kretanje pešaka”.
